Naslov/Header

Dobrodošli na Blog horarne astrologije astrologa Nataše Karalić Koprivice. Ovaj Blog je posvećen veštini horarne astrologije koja je predstavljena u astrološkom stvaralaštvu i delima starih majstora horarne astrologije među kojima se posebno ističu: Klaudije Galen, Ibn Sahl, Mašalah, Ibn Ezra, Gvido Bonati, Ričard Sonders, Džon Gadburi i Vilijam Lili. Na ovom Blogu možete čitati tekstove o različitim temama iz oblasti horarne astrologije, kao i interesantne primere horarnih horoskopa iz prakse astrologa. Ukoliko ste zainteresovani i za teme iz oblasti natalne, elekcione i mundane astrologije, pozivamo vas da posetite Blog tradicionalne astrologije.

11 November 2010

Oktatopos (horoskop osam kuća)

Razvitak horoskopske, matematičke astrologije je, relativno, kasnog istorijskog datuma. Sve do kraja prehrišćanske ere matematika i astronomija bile su relativno nerazvijene pa su i metode izračunavanja mundanih kuća bile, jednako tako, neprecizne i ne uvek tačne. Precizniji proračuni javljaju se tek negde oko Ptolomejevog doba. Veruje se da se astrologija mundanih kuća, zemaljska podela Zodijaka i ekliptike, razvila u ranom helenskom periodu. Prva podela iz koje su se kasnije razvile ostale, složenije, podele bio je mudani kvadrantni sistem koji se u teoriji još naziva "sistem centra" ili "kardines sistem". Dakle, prvi matematički horoskopi sadržali su  četiri mundana dela karte omeđena sa četiri nebeske tačke. Prva tačka  jeste tačka ekliptike koja se diže iznad horizonta u vreme astrološkog ispitivanja, druga se tačka nalazi tamo gde meridijan (luk longitude koji prolazi kroz posmatračev zenit) seče ekliptiku, treća tačka pada tamo gde ekliptika zalazi i četvrta stoji direktno suprotna drugoj, dakle, na stepenu gde druga polovina meridijana seče drugu polovinu ekliptike. Prva se u to vreme nazivala horoscopus, druga je i danas poznata kao medium caeli, treća se nazivala ovois, latinski occasus, i četvrta je današnji imum caeli. Prvi horoskopi funkcionisali su kratko u okviru ova četiri mundana dela i o ovome ima reči u jednom starom hermetičkom delu, u glavi XXIV gde stoji: "O četiri četvrtine osobe i o tome kako možete spoznati četiri čovekova doba po osnovu njegovog rođenja. Početak je horoskop (ascendent). Od njega do medium caelija je istočna, muška četvrt i ova četvrt označava prvo doba života. Od stepena mc-a do occasusa stoji ženska i meridijanska četvrtina koja pokriva srednje doba. Naziova se još i južni, meridijanski kvadrant. Treća četvrt prostire se od occasusa do donjeg meridijana i to je muška četvrt koja simbolizuje prvu starost. Poslednja četvrt od ic-a do ascendenta je severna i ženska i označava krajnju i iznurenu starost". ("Istorija zapadne astrologije", Džim Tester, Prosveta, 1996, Beograd). Rana astrologija je vrlo kratko delovala u okviru ove četiri celine pa su se oblasti života raspoređivale prema prirodnoj simbolici planeta koju i danas poznajemo. Planete su zamenjivale današnje kuće u svojoj osnovnoj simbolici. U istom delu dalje se kaže: "Ako je Mesec u ascendentu, a Venera u četvrti zalaska, a Mars u mc-u, onda će se roditi dete ropkinje ili neke osobe nižeg društvenog položaja..." Zanimljivo je to da bi, po ovom principu, i danas mogli da tumačimo sve vrste horoskopa gde kavadranti označavaju doba života, a planete sve ostalo. Ova primarna i velika uloga planeta zadržala se u onome što nazivamo njihovim prirodnim vladarstvima, nasuprot njihovim mundanim dispozicijama. Venera je pokrivala brak, Mesec telesnu kondiciju i vitalnost, Sunce aktivni princip afirmacije i vladanja, Mars ratnički duh i sklonost poslu i stvaranju, Jupiter ekspanziju, novac, beneficije, Saturn restrikcije, starost itd. Jednostavnim pregledom odnosa unutar četiri kvadranta između planeta tumačila se i horoskopska karta.

Kvadritopos

Posle kvadritoposa na istorijsku scenu u Hiparhovo doba stupa oktatopos, mundani sistem osam kuća, koji se dobijao prostom podelom svakog kvadranta na dva dela tako da svaka kardinalna tačka ima dve kuće, jednu koja se diže pre nje u pravcu primarne rotacije i jednu koja izlazi posle. Značenja tih kuća su ista kao i danas, što znači da se interpretacija horoskopa završavala sa VIII kućom. Oblasti koje danas pripadaju IX, X, XI i XII polju bile su pokrivane kroz prirodnu simboliku relevantne planete i njihovu pripadajuću kuću prema haldejskom redu. Počinjalo se sa Saturnom (ascendent, prirodno vladarstvo prema astronomskom redosledu) i završavalo sa istim pa je svaka planeta imala po jednu kuću osim Saturna koji je dobijao dve, obzirom da je njegova ontološka simbolika vezana za početak vremena, rođenje i smrt , zavisno od verovanja. Ovaj sistem, po mom skromnom mišljenju, uopšte nije bio posledica nerazvijenosti matematičke astrologije već pre logička odluka tadašnjih astrologa da mundane kuće ne povezuju sa zodijačkim znacima već planetama što je, zapravo, vrlo ispravno ukoliko uvek na umu imamo činjenicu da je Zodijak simbol vanvremenskog u cijem idejnom okviru kruže nosioci vremena, planete. Mundane kuće, kako im samo ime kaze, su svetovne i, kao takve, jednako vremenske. Da nije tako, vreme ne bi ni bilo konstanta u formuli za njihovo izračunavnja. Dakle, savršena logika prvih mislilaca koji mundana polja dovode u vezu sa planetama počinjući sa Saturnom i zatvarajući krug sa istim. Mundane kuće su suštinski pokretni, a prividno fiksni okvir u kojem se jednako tako prividno kreće suštinski nepokretna zodijačka sfera. Crtanjem planeta prema haldejskom redosledu u kvadrantni dijagram (takvi su bili prvi) oktatopos postaje besprekorno jasan. I danas, praktično, svoj horoskop možete prebaciti u ovu mundanu formu sa svim mogućim varijacijama što se mundanog sistema tice. U to vreme, oko dva veka p.n.e. znak ascendenta pripadao je ceo prvoj kući. Polovina drugog znaka je bila granica između I i II kuće koja se prostirala do ic-a gde je počinjala treća (četvrti znak od znaka ascendenta) i ona se prostirala do polovine petog znaka gde je startovala IV po redu do occasusa sa kojom je počinjala V sve do polovine osmog znaka od ascendenta gde počinje VI. Od destog znaka od ascendenta, koja pokriva taj i polovinu narednog znaka, upisuje se VII kuća. Od druge polovine jedanaestog znaka od ascendenta do znaka ascendenta prostirala se VIII kuća. III kuća octatoposa, IV današnja, pokrivala je putovanja i braću, recimo. VII je bila i kuća braka i kuća afirmacije. Kuću jednostavno dovodimo u vezu sa simbolikom planete prema haldejskom poretku pa tako IV oktatoposa pokriva sve iz solarnog domena ozbirom da je Sunce četvrto u poretku (to je i otac, ali i svetovna afirmacija). V nosi ista značenja kao i danas ozbirom na Venerino mesto u krugu, VI je pripadala Merkuru, dakle medicini, bolestima, ali i intelektu, VII Mesecu, braku i delimično profesiji, VIII tajnim neprijateljima, smrti, najvecim životnim nedaćama, u skladu sa Saturnovom simbolikom. Druga kuća je pripadala Jupiterovoj simbolici, novcu, beneficijama, imovini itd.  Ostatke oktatoposa možemo u naznakama pronaći kod nekih poznijih astrologa koji su primenjivali, uglavnom, samo sistem XII kuća. Na jedan takav primer nailazimo u VIII knjizi Matezisa od Firmika Materna u poglavlju "O VIII kuća" gde prvu kuću naziva vita (život), drugu lucrum (dobitak), treću fratres (braća), četvrtu parentes (roditelji), petu filii (deca), šestu valetudo (zdravlje), sedmu coniunx (supruga) i osmu mors (smrt).

Oktatopos

Posebno zanimljivi primer ostatka oktatopos sistema nalazimo i kod Kalpepera u "Astrološkim prosuđivanjima bolesti" kada govori o dekumbiturama osam kuća nasuprot, u to vreme, rasprostranjenim dekumbiturama 16 kuća (heksakaidekahedroni). Za oktatopos sistem sam kaže da ga je koristio Hipokrat i posle njega Galen. Dekumbiturna karta pravi se za trenutak početka bolesti, prvih simptoma ili prvog obraćanja lekaru, odnosno, prvog pregleda. I kuća počinje na onom stepenu i minutu longitude na kojem se nalazi Mesec u to vreme. Prvoj i svakoj narednoj kući pripada 45 stepeni od startne lunarne pozicije u zodijačkom smeru tako da svaka od osam kuća, zapravo, predstavlja polovinu jedne lunarne faze. Početak III kuće, odnosno, 90. stepen od lunarnog početka, predstavlja prvu kriznu tačku koju posebno valja proceniti prema aspektima i eventualnoj vezi sa vladarem VIII ili IV polja, Mesečevom ubrzanju/usporavanju, promeni latitude ili vezi odnosnog stepena sa nekom bitnom nekretnicom. Druga kritična faza pada na 180 stepeni od Mesečevog starta, a treća posle narednih 45 stepeni. Ukoliko se bolest ne okonča do lunarnog povratka ista iz akutne prelazi u hroničnu (dugotrajnu) fazu kada se oktatopos dekumbitura prebacuje sa lunarne na solarnu poziciju na početku novog lunarnog ciklusa. Solarna dekumbitura tumači se na isti način kao i lunarna s tim sto se posmatra primarno Sunce, a ne Mesec.

Autor: Nataša Karalić Koprivica

06 August 2010

Konjunkcije sa Suncem (pod zracima, spaljenost, kazimi)

Priča o konjunkcijama sa Suncem stara je koliko i astrologija sama. Ipak, kazimi (zaminium na persijskom) nije izričito naglašen kao posebna situacija i kvalifikacija kod mnogih ranih astrologa. Ptolomej detaljno razmatra sve moguće aspekte sa Suncem i teoriju nebeske sfere u svom Almagestu, ali u Tetrabiblosu jedino čega se čvrsto drži jesu helijačke pozicije. U knjizi I, stav 24 kaže:" Iz ovoga je, dakle, lako videti da se kvalitet svake od zvezda mora istražiti u odnosu na njen sopstveni karakter kao i na kvalitet znakova koji je uključuju ili, slično tome, iz karaktera njenih aspekata na Sunce i uglove, na način na koji smo opisali. Njihova snaga se mora odrediti, na prvom mestu, iz činjenice da se nalaze bilo istočno kada dodaju njihovom pravom kretanju-jer su tada najsnažnije-ili zapadno i sa brzinom koja opada jer je tada njihova energija slabija..." (“Tetrabiblos”, Klaudije Ptolomej, izdavač Astro.Lab, Zemun, 2002). Ptolomejeva teorija epiciklusa služila je kao model za objašnjenje varijacija u brzini i pravcu prividnog kretanja planeta. U ovom sistemu svakoj planeti dodeljen je po jedan epicikični krug koji se kreće uporedo sa referentnim, velikim krugom koji se naziva deferent, u pravcu zapad-istok. Kada se planeta nađe na spoljnoj polovini kruga tada je dalja od Zemlje, brza i "dodaje svom kretanju". Kada je na unutrašnjoj strani epicikla biće bliža Zemlji krećući prividno u suprotnom smeru zbog čega joj se brzina smanjuje (stanica ka retrogradnosti i retrogradnost). Razmišljajući o ovome Ptolomej na tri do četiri mesta u svojoj knjizi naglašava važnost ovih epicikličnih pozicija koje za posledicu imaju, ne samo brzinu, već i vidljivost planete u odnosu na solarne dnevne tačke. Iz ovoga su nastali sinodi, planetarne konjunkcije sa Suncem, ali i još jedna stvar, sama kvalifikacija istih. Kasnije se u astrologiji ova tema nešto detaljnije  razrađuje kroz različite vrste konjunkcija sa Suncem. Postavlja se pitanje zašto 17 i 8,5 stepeni te 17 lučnih minuta određuju tri moguće takve situacije. 17 lučnih miuta predstavljaju pretpostavljeni radijus, odnosno, polovinu dijametra vidljivog solarnog diska tako da lučno rastojanje između 9. i 18. stepena longitude od Sunca u oba pravca (helijački zalazak- aplikacija i helijački izlazak-separacija) obuhvata minimum i maksimum koji je planetama potreban da izgube, odnosno, dobiju vidljivost na nebu pre i posle konjunkcije sa Suncem. Ovaj prostor longitude se naziva “pod Sunčevim zracima” dok područje ispod 8, 5 stepeni do 17 minuta u okviru istog zodijačkog znaka pripada “spaljenosti” koja , zapravo, predstavlja poluorbis u odnosu na 17 stepeni. U horarnoj astrologiji kvalifikacija ovih situacija zavisi od konteksta pitanja. U medicinskim pitanjima aplikaciona spaljenost jeste najgora moguća signifikacija osim u slučajevima kada se spaljenost  dešava signifikatoru bolesti jer blizina Sunca umanjuje snagu planetarne manifestacije. U drugim vrstama pitanja konjunkcija sa Suncem ne mora imati negativnu konotaciju jer ista ponekad simbolizuje situacije koje tek treba da se razviju i rasvetle. U ljubavnim pitanjima spaljenost, najčešće, označava spajanje, početak veze, brak, venčanje itd. dok se kvalifikacija konjunkcije dalje razvija kroz dispoziciju zodijačke pozicije , aspekte od strane drugih planeta te Mesečevog kretanja i stanja. Ovo je od posebnog značaja u kartama veridbi, venčanja, upoznavanja itd. U natalnoj astrologiji spaljenost je daleko složenija za interpretaciju i zavisi od nekoliko faktora: kuće u kojoj se konjunkcija dešava  (dispozicija), kuće kojom vlada Sunce te kuće kojom vlada spaljena planeta. Kod ranih astroloških pisaca posebno se razmatraju konjunkcije koje planetu čine vidljivom na nebu i one koje ih u potpunosti skrivaju. Čak se pravi i razlika između jutarnjeg i večernjeg izlaska iz Sunčevog orbisa. Na psihološkom nivou spaljenost se mora tumačiti i prema prirodnoj planetarnoj signifikaciji. Takođe, od velikog značaja je i dekan u koji konjunkcija pada kao i svi bliski aspekti sa planetama iz različitih pravaca (sinister i dekster aspekti) jer spaljenost nema istu težinu u odnosu na sve zodijačke pravce. Obično je teža ukoliko je aflikuje planeta sa ranijeg zodijačkog stepena. Kako je Sunce svetlo dnevnog neba logično je da svaka veza sa njim, samim tim i konjunkcija, veću težinu ima u dnevnim kartama. Kolika će i kakva ta težina biti zavisi od čitavog niza gorepomenutih faktora. Dnevne i noćne planete imaju različitu kvalitativnu manifestaciju koja zavisi od doba dana kada se karta rađa pa tako nije isto kada Mars aspektuje spaljenost u noćnoj i dnevnoj karti sa desne ili leve strane, preko dispozicije ili nezavisno od nje, iz svog sedišta ili tripliciteta ili suprotno. Dakle, ne postoji apsolutna kvalifikacija spaljenosti u natalu. Neretko, ista može ukazati i na natprosečnu specifičnost neke situacije ili osobe, ukoliko se radi o natalu, onda kada separaciona konjunkcija sledi posle helijačke konjunkcije koja prethodi rođenju, a čiji stepen longitude pada egzaktno na neki faktor radikalnog horoskopa. Inferiorne planete su daleko češće u blizini Sunca po prirodi stvari pa je za Merkur i Veneru od velikog značaja kada se nalaze na maksimalnoj udaljenosti od Sunca čime dobijaju na kvalitetu i snazi dok je za superiorne planete spaljenost moguće daleko teža obzirom na retkost ovakve astronomske situacije. Vreme kada će spaljenost dostići kulminaciju i ispoljiti maksimum negativnog efekta obično je određeno firdarskim, mundanim ili afetičkim periodom spaljene planete ili planete koja je u bliskom aspektu sa konjunkcijom, naročito ako se radi o dispozitoru i ako je istovremeno na snazi novi helijački ili poluhelijački ciklus odnosnih planeta (retrogradne tranzitne tačke i stepeni prve pojave planete posle nevidljivosti).



Obični kazimi, Beograd, 15. avgust 2007. godine, 17:30h, Merkurova latituda (sever, 1 stepen 45 minuta)


Merkurov tranzit, Beograd, 9. maj 2016. godina, 16:57h, Merkurova latituda (jug, 0 stepeni 5 minuta)


Uzimajući 17 lučnih minuta kao meru kazimija postavlja se pitanje šta to, praktično, na nebu znači? Ovo je relativno lako proveriti prostim pogledom na nebo, odnosno preko nekog astronomskog programa koji simulira vidljivo nebo u datom trenutku iznad određene tačke na Zemlji, gde je lako uočiti da se planeta nalazi unutar solarnog diska kada je na 17 i manje minuta od perfektne longitudinalne konjunkcije. Ipak, nije uvek tako. Može se desiti da planeta padne u ovo područje čak i ako je pola stepena  udaljena od Sunca u zodijačkoj meri. Ovo je moguće jedino ako je vrlo blizu ekliptike jer srce Sunca nije ništa drugo do središte njegovog vidljivog tela kroz koje prolazi linija prividnog kretanja . Iz ovoga sledi pitanje da li je za određivanje kazimija dovoljna longituda ili je potrebna i latituda? Ptolomej govoreći u pomenutom delu Tetrabiblosa o aspektima, takođe, kaže i ovo: "...ili kroz jedan od tradicionalnih aspekata, osim što je u odnosu na fizičke aplikacije (konjunkcije) i separacije nebeskih tela korisno primetiti njihove latitude, da bi mogli biti prihvaćeni samo oni prolasci za koje se nalazi da su na istoj strani ekliptike. U slučaju aplikacija i separacija aspektom, međutim, takva praksa je preterana, budući da svi zraci uvek padaju i slično konvergiraju iz svakog smera na istu tačku, to jest, centar Zemlje." Ovde Ptolomej, razmatrajući konjunkciju, kvalifikuje istu sugestijom latitude, a ne samo longitude. Ovaj primer sa latitudom najočigledniji je kod solarnih eklipsi koja se dešavaju kada se mlad Mesec nađe u okviru 10 stepeni od preseka lunarne i solarne putanje (Mesečevog čvora), dakle, ekliptike, onda kada Mesec nema latitudu i tako vizuelno ceo pokriva solarni disk. Mesec je jedino telo koje na ovaj način može prekriti Sunčev obzirom na svoju prividnu veličinu usled blizine Zemlji. Niti jedna druga planeta to ne može čak ni u slučaju male latitude. Potvrdu o značaju latitude imamo i kod Bonatija koji je izričito pominje u vezi sa zaminijumom kada kaže u svojoj “Liber Astronomiae” da “srce Sunca” podrazumeva situaciju od 16 stepeni longitudinalne i latitudinalne konjunkcije što je daleko ređe nego što se može pretpostaviti. Zapravo, izuzetno je retko. Ova činjenica s pravom nameće dilemu da li je za kazimi dovoljna konvencija koja ga svodi na minute longitude ili je isti neophodno kvalifikovati i latitudom. Lična praksa me navodi na ovo drugo jer  se pokazalo da običan kazimi ne daje uvek očekivane rezultate (pozitivne ishode i kvalifikacije koje se u teoriji vezuju za ovakvu konjunkciju). Kazimi je u horarnim kartama apsolutna, benefična indikacija koja se , za razliku od druge dve konjunkcije sa Suncem, ne posmatra kroz  aplikaciju ili separaciju u sledu. Ako je pitanje usmereno na dobijanje opisne informacije, tipa kakvo je nešto ili neko, nebitna je kazimi prethodnica ili ono što posle njega sledi. U ljubavnim predmetima kazimi simbolizuje pomirenje, opstanak veze, njenu čvrstinu uprkos iskušenjima, dakle, budući ishod ukoliko je pitanje posledica kakve krize. Jednostavan i jasan pozitivni znak. Kazimi je apsolutna situacija. Spaljenost i blizina Suncu već nisu, oni su relativni i menjaju se u vremenu prema aplikaciji ili separaciji. Kazimi je jedina apsolutno nepromenljiva beneficija. Specifičnost i retkost kvalifikovanog kazimija najbolje je dočarati kroz tzv. tranzite (tranzitne konjunkcije) inferiornih planeta, Merkura i Venere, koji se dešavaju u proseku 13 puta u toku 100 godina u slučaju Merkura, odnosno, na 8 godina u proseku za Veneru. Prvo u istoriji zabeleženo astronomsko posmatranje Merkurovog tranzita datira iz 1631. od strane francuskog astronoma Gasendija. Ova posebna vrsta planetarnih eklipsi, kada se pomenute planete nađu između Zemlje i Sunca, postajući uočljive na solarnom disku u vidu minijaturnih kružnica, jesu, astronomski posmatrano, istinske kazimi situacija jer pomenute planete tada imaju minimalnu latitudu i gotovo su na ekliptičkoj liniji, na istom stepenu longitude sa Suncem. Ipak, ova vrsta konjunkcije podrazumeva situaciju u kojoj se planeta postavlja između Zemlje i Sunca “imitirajući” na taj način okultaciju (eklipsu) do koje ipak ne dolazi zbog veličine planete. Obične konjunkcije inferiornih planeta sa Suncem iste postavlja iza Sunca iz Zemljine perspektive. Tranzitne konjunkcije su zanimljive upravo zbog činjenice da ispunjavaju oba uslova kazimija: vidljivost na solarnoj pozadini i minimalnu latitudu. Činjenica da su konjunkcije sa Suncem izvedene iz helijačkih ciklusa planeta koje datiraju jos iz najstarijih astroloških vremena prve astrologije vizuelnog opažanja, ostavlja nas u nedoumici da li je za njihovo postojanje neophodna konkretna nebeska slika koju ćemo lako uočiti pogledom na nebo ili je konvencija o17 minuta sve što nam je potrebno.

Autor: Nataša Karalić Koprivica
www.natasakaralic.com
astro.natasakaralic@gmail.com

29 June 2010

Stub svetova (kosmologija perenis)

"Kako gore, tako dole" glasi čuvena hermetička maksima iz "Tabule Smaragdine". Iako često i olako navođena od strane mnogih koji se, više ili manje, ozbiljno bave astrologijom i drugim srodnim disciplinama, ova rečenica retko kada biva podvrgnuta ozbiljnom tumačenju njenog istinskog značenja. Smisao ove maksime sadržan je u tzv. osovinskom simbolizmu hermetičke kosmologije gde se čitav stvoreni kosmos predstavlja kroz vertikalnu vezu različitih stepena bivstvovanja i manifestacije koji su povezani istim zakonom "prvobitnog pokreta" (primum mobile). Univerzum je čvrsto hijerarhičan i čovekova pozicija u toj vertikali je središnja čime se implicira postojanje svetova iznad i ispod njegove pozicije. Čuvena maksima odražava univerzalnu istinu da Zemlja predstavlja odraz viših svetova transcendencije, a da svetovi ispod nje jesu njen odraz koji se sve više kvari od prvobitnog ideala što je svet niži na osi postojanja. Osa svetova, oko koje se okreće zemaljska, ljudska sfera, po prvobitnom zakonu je nepromenljivo usmerena ka kosmološkom severu koji u metafizičkoj astronomiji (astrologiji) počinje u tački severnog tropika (jarčeva obratnica) koji se još naziva i "kapijom Sunca" ili "kapijom kosmosa", dok se naspramna tačka u letnjoj prekretnici naziva "kapijom generacije", odnosno, "stazom očeva", koja od severa vodi kao kosmološkom jugu (postojanju). Samu osu u hermetičkoj astrologiji simbolizuje Sunce, kroz svoju centralnu nebesku pozciju, dok  južna kapija (početak Raka) ima veze sa Mesecom, prvom sferom koja čoveka odvaja od visokih svetova. Stub oko koga se vrte svetovi jeste samo konceptualni izraz kojim se opisuje prvobitni zrak božanske emanacije, ili, rečeno biblijskim jezikom, zrak Postanja. Svi svetovi u hijerarhiji postojanja stvoreni su kako bi se Bog otkrio samome sebi od apsolutne transcedencije, preko nivoa anđeoskog, do ljudsko-prolaznog i propadljivog ispod čega su svi ostaci stvaranja (podmanifestno i haotično). Jedna od obaveznih implikacija koje proističu iz astrološke kosmologije tiče se "obaveze" nepromenljivosti njenog kosmosa koja se sadrži u 7 tradicionalnih planeta vidljivog ljudskog neba. Glavno obeležje savremene astrologije jeste upravo izmenjena kosmološka struktura sve do njenog potpunog negiranja. Tradicionalna astrologija je neodvojiva od ove ideje jer se, sve do XIX veka, verovalo da ista odražava vezu između ljudske i anđeoske sfere. Rodžer Bejkon, engleski filozof iz XIII veka, poznat pod pseudonimom Doktor Mirabilis,  u svom "Opusu Majusu" je za anđele rekao da: "Predstavljaju duhovne supstance koje zovemo inteligencijama i anđelima jer je inteligencija ime prirode, a anđeo ime funkcije". Platonisti anđele vide kao one prirode postojanja koje direktno učestvuju u božanskom umu i direktno u razumevanju nebeskih suština (kvaliteta) stvari. Na osi svetova ove inteligencije su "iznad" čovekovog položaja, oslobođeni telesnosti i patnje koji karakterišu čovekovo mesto u kosmosu i nalik su zvezdama obasutim praiskonskom svetlošću. Anđeosko je, prema kosmološkom shvatanju, izraz koji označava funkciju inteligencija, odnosno, njihovu "zračeću" prirodu prema svetu ljudi i svemu što je "ispod" njih u kosmološkom ustrojstvu. U judeo-hrišćanskoj verskoj tradiciji anđeoski svetovi su podeljeni u tri sfere: sferu nižeg stepena ustrojstva koji odgovara pročišćenju i kojem pripadaju anđeli, arhanđeli i principati, zatim sferu srednjeg stepena prosvetljenja koji se odnosi na carstva, vrline i sile i sferu savršenog stepena anđeoskog ustrojstva koji sačinjavaju svetovi heruvima, serafima i prestola. U ukupnom sagledavanju kosmologije anđeosko odgovara okeanu "iznad nebesa" ili kako kaže Piko od Mirandole u svome "Heptaplusu": "Najviše ustrojstvo ima odmora samo za razmišljanje, njega propisno simbolizuju vode koje su postavljene iznad nebesa, to jest, iznad svih radnji koje se tiču svetovnog (kosmološkog), bile one nebeske ili zemaljske, i one slave Boga neprekidno beskrajnom pesmom. Pošto je srednji red pripisan radu nebesa, on se ne može bolje simbolički predstaviti nego svodom, to jest nebom. Konačno ustrojstvo, iako je po prirodi iznad svega, pa čak i iznad nebesa, ipak upravlja svime što je ispod nebesa. Pošto je podeljeno u principate, arhanđele i anđele, sve njihove radnje se tiču samo onoga što je ispod Meseca." ("Pesma kosmosa", Artur Versluis, IP ESOTHERIA, 2005, Beograd). Pet vekova posle ovog renesansnog filozofa Titus Burghart u "Mističnoj astrologiji" kaže da 7 planeta tradicionalnog kosmosa jesu posrednici između Zemlje i neba fisknih zvezda čime nas navodi na zaključak da one posreduju između čoveka i anđela. Ibn Arabi, čija je misao predmet Burghartove knjige, je na ovu temu napisao: "Čovek prevazilazi ostale osnovne vrste samo zato što ga mese božanske dve ruke. Odatle je njegova vrsta plemenitija od bilo koje druge koju proizvode elementi, što će reći, čovek poseduje dostojanstvo nadmoćnije od onoga kojeg imaju zemaljski anđeli (duhovi), ali i od onoga koje imaju nebeski anđeli koji nastanjuju sedam nebeskih sfera proizvedenih od tananih elemenata, dok su nadmoćni anđeli bolji od ljudske vrste." (Mystical Astrology According to Ibn'Arabi, Titus Burckhardt, Fons Vitae, 2001, Louisville, USA). Anđeli sedam nebeskih sfera odgovaraju stvaranju sedam tradicionalnih planeta čije sfere reflektuju tananu stvarnost prve (niže) transcendencije između više transcendencije i prolaznog kosmosa vremena i prostora. Saturn se tako dovodi u vezu sa Kasijelom, Jupiter Zadkielom, Mars Samaelom, Sunce sa arhanđelom Mihajlom, Venera sa Anealom, Merkur Rafaelom i Mesec sa Gavrilom. Dakle, astrologija je stvorena i data čoveku i funkcioniše jedino u njegovom delu kosmosa, u središtu ose svetova čija je svrha uspinjanje ka apsolutnoj transcendenciji i prevazilaženju kosmosa u krajnjoj instanci. Svaka promena u broju astroloških planeta remeti ovaj poredak i "oduzima" anđeosku ulogu astrologiji.



Moderna astrologija lišena je bilo kakve kosmologije, u njoj su, namerno ili nenamerno, izjednačene kosmološke sfere, planetarni principi i elementi manifestnog kosmosa jer da nije tako Uran, mitsko nebo svih zvezda (svih potencijala stvaranja) ne bi mogao biti sveden na jedan princip vremenske manifestacije ljudskog kosmosa, niti bi mitski Neptun sa nižeg nivoa elementalne manifestacije mogao da bude "uzdignut" u anđeosku sferu, odnosno na nivo astrološkog planetarnog principa. Najopasnija stvar (ne)svesno je ucinjena kada je Pluton, mitski bog podzemnog sveta, "uzdignut" u ljudski kosmos čime je kosmička hijerarhija nepovratno narušena. Na neki način radi se o velikoj magijskoj intervenciji na nivou astrologije. Zbog "uništenja" kosmičke lestvice, koja je za posledicu dala ispremeštanost svetova transcendentnog, vremenskog i podmanifestnog,  u čovekov kosmos spušta se ono što se u vremenu i prostoru ne može naći jer se ukupnost arhetipske sfere Zodijaka ne može svesti na planetu, niti nebo iznad ovog kosmosa spustiti u njega.  Da je moderna astrologija magija dokazuje ne samo obrtanje kosmičke ose (jer kako bi se drugačije moglo objasniti izjednačavanje podmanifestnog sveta mitskog Plutona i transcendentnog sveta sveukupnog uranskog svoda sa funkcijama 7  planeta tradicionalnog kosmosa vremena i prostora), već i jedna misao Alistera Kroulija, jednog od tvoraca moderne astrologije: "Pošto je supstanca jedno, jedinstvena i samosvesna, ona se ne može manifestovati na bilo koji način dok je u tom stanju. Bilo bi apsurdno istraživati razloge njenog pojavljivanja u bilo kom drugačijem stanju, jer razlog nije u kvalitetu koji pripada tom jedinstvu ... Dualistički princip njegove manifestacije, veličanstven kakav jeste, dostiže granice ljudskog uma, jer je um sam po sebu dualističan, naše svesno biće se sastoji od subjektivnog i objektivnog". ("Astrologija sa studijama o Neptunu i Uranu", Alister Krouli, IP ESOTHERIA, 1990, Beograd). Do ovde je sve u redu, u skladu sa tradicionalnom kosmologijom i nema ničeg novog u razotkrivanju dualističkog principa postojanja, ali već u sledećem vidimo magijski princip protivprirodne intervencije: "Moguće je razložiti ovo dvojstvo i ponovo ga ujediniti mističnim putem...". Direktna i nedvosmislena magijska implikacija kroulijevske uranske astrologije. Spojiti nasilnim putem van transcendentnog upojedinačene principe manifestnog kosmosa kako bi se prečicom preuzeo presto na vrhu kosmičke ose. Astrologija, kao integralni deo tradicionalne kulture, funkcioniše prema simpatičkom principu koji implicira neraskidive veze između 7 planeta tradicionalnog kosmosa i celokupne prirode. Time što te veze prenosi u sopstveni život i svet oko sebe prema pravilnom obrascu, čovek postaje "iskupitelj prirode" ispunjavajući dodeljenu mu ulogu posrednika između kosmoloških svetova. Na ovaj način se vraća stanju rajske ravnoteže i postaje bliži arhetipskoj sferi Zodijaka. Povećanje broja planeta u astrološkom kosmosu udaljava čoveka od središta čime i svrha astrologije u njegovom životu postaje nejasna.

Autor: Nataša Karalić Koprivica

22 May 2010

Astrologija prostog pogleda (astrologija prezodijačke ere)

Davno pre nastanka solarnog Zodijaka, tokom II milenijuma p.n.e. vavilonski mag-sveštenik svakodnevno je tumačio nebeska znamenja samo na osnovu utiska koji bi na njega ostavljali nebeski fenomeni. Oslobođen imperativa bilo kakve matematičke i astronomske računice mogao je da zaključuje samo na osnovu osećaja koji bi se javljao posle posmatranja neba. Jedino što je zapisivao bili su fenomeni boja oreola Sunca, Meseca i pet planeta u vreme njihovih helijačkih stanica. U to vreme dan je počinjao zalaskom Sunca, a noći je pripadala prva polovina dana u skladu sa primarnom lunarnom astrologijom davnih vremena. Tek 1000 godina kasnije Sunce dobija primat kada se njegovoj prividnoj putanji dodeljuje centralna uloga u astrološkom predmetu (pojava solarnog Zodijaka). Pre epohe zodijačke astrologije (druga polovina I milenijuma p.n.e.), jedini alat tumača nebeskih znamenja bilo je njegovo oko. Prelaz između dana i noći, tačnije 2 sata pre sumraka i 2 sata pre svitanja, bili su periodi astrologovog rada jer su nebeski fenomeni tada najjasniji. Radni dan bi mu obično započinjao duboko u noć, tih par sati pre svitanja, kako bi uhvatio prvi oreol solarne svetlosti na istočnom horizontu i pratio njegov razvoj sve do 20 minuta pre izlaska Sunca, dok se sve dugine boje redom ne pojave u solarnom vizuelnom krugu. Svaka promena u ritmu njihovog pojavljivanja i svako odstupanje od uobičajenog intenziteta boje predstavljali su znak za narednih 24 časa, odnosno, za drugu polovinu dana (u zavisnosti da li je posmatran izlazak ili zalazak Sunca). Predmet posmatranja je bio i Mesec, naročito prvi lunarni krešendo (prva vizuelna pojava Meseca nekih 2-3 dana  posle svake konjunkcije sa Suncem). Posmatrala se boja tog prvog lunarnog srpa, visina Meseca na nebu, da li krešendo prati pojava neke planete ili zvezde itd. Posebno su se posmatali periodi oko helijačkog zalaska i izlaska svake pojedinačne planete.




Ostaci ovih prvih astroloških "metoda" mogu se naći ponajviše kod Ptolomeja tamo gde govori o bojama eklipsi, kometama i značenju atmosferskih znakova. Svetlosno oreoli, te snopovi svetlosti koji prate većinu solarnih i lunarnih pomračenja, imaju poseban značaj. Oreoli tamnih i zagasitih nijansi nose lošu, Saturnovu simboliku koja govori o smrti, bolesti i nemaštini. Svetli svetlosni obodi, odnosno, obodi bele svetlosti nose benefičnu jupiterijansku simboliku prosperiteta i plodnosti. Crveni krugovi govore o sukobu, ratu, svađama i razaranjima u skladu sa marsijanskom bojom. Venerina simbolika krije se u žutim kružnicama svetlosti i znak su mirovnih sporazuma, sklapanja braka, napretka, pomirenja i dobitaka, u zavisnosti od pitanja. Ukoliko eklipsu okružuje svetlost nedefinisane boje ili raznobojna svetlost, onda imamo merkurovsku simboliku. Veličina oreola i "svetlosnog štapa" je od posebnog značaja jer sto je veća, veći je i "uticaj' odnosne planete na pitanje ili događaj. Kod posmatranja zalaska i izlaska Sunca važno je uočiti da li je Sunce na horizontu okruženo jasnim nebeskim prostorom, bez oblaka u širem krugu, ili je okruženje intenzivno obojeno, ili crveno i praćeno oblacima jer prva situacija govori o lepom i vedrom danu, a druga ukazuje na snažne vetrove koji će duvati iz smera najintenzivnije boje ili smera pratećih oblaka. Kiša i oluja predskazuju se na osnovu tamnih i pepeljastih solarnih oreola. Priču o prvom lunarnom krešendu Ptolomej zadržava u svojoj astrologiji i to se vidi kada govori o posmatranju Meseca tri dana pre i tri dana posle mlade lunacije, s tim što on pravilo proširuje i na ostale faze. Tanak i jasan Mesec u vreme posmatranja znak je lepog i vedrog vremena. Ukoliko je u fazi opadanja ili rasta Meseca, njegov nevidiljivi deo delimično vidljiv i ako je vidljivi deo istovremeno crvenkast, onda je to znak snažnih vetrova koji će duvati iz smera nagnutosti lunarnog srpa ili smera oblaka koji prekriva lunarni disk u vreme posmatranja. Posebno se analiziraju lunarni oreoli. Jasan svetlosni krug koji bledi prema obodima znak je lepog vremena. Ukoliko Mesec okružuju dva ili tri ovakva, onda će, najverovatnije, sedmicu faze obeležiti kišne oluje. Na vetrove ukazuju žućkasti i prekinuti oreoli, na snežne mećave magličasti i debeli. Iako Ptolomej vizuelnu astrologiju primenjuje uglavnom u prognozi vremenskih prilika, uputstva iz najranijeg perioda vavilonske astrologije govore da je ova metoda primenjiva na sva pitanja u smislu da se nebo i na ovaj način može konsultovati u trenutku kada nam pitanje padne na pamet. Boje koje prate nebeske fenomene su od suštinskog značaja pa kada se iste povežu sa odgovarajućom planetarnom simbolikom lako je dobiti jednostavan odgovor na bilo koje pitanje. "Da li će mi se on vratiti?" - da, ukoliko je pitanje praćeno pogledom ka Suncu koje zalazi u jasan i beličast horizont ili je u istom tom trenutku, sasvim slučajno, Sunce praćeno  zalazećom Venerom, jasno vidljivom iza solarnog diska, dakle zvezdom Večernjačom. Odgovor će biti negativan ako Sunce prati Mars, ili je zalazak krvavo crven, ili pitanje pada na pamet u trenutku kada Mesec okružuju crveni oreoli. Varijacije su brojne, a princip jednostavan, bitno je samo da nam je nebeski vidokrug dovoljno jasan i širok.

Autor: Nataša Karalić Koprivica

23 April 2010

Zašto baš Ovan? (Prvi zodijački znak)

“Od četiri godišnja doba – proleća, leta, jeseni i zime – proleće nadmašuje vlagom usled svog širenja nakon što je zima prošla, a toplina nastupa; leto vrelinom usled blizine Sunca zenitu; jesen suvoćom jer je vlagu usisalo vrelo godišnje doba koje je tek prošlo, a zima hladnoćom jer je Sunce najudaljenije od zenita. Iz tog razloga nema prirodnog početka Zodijaka, jer je to krug, ali drevni pretpostavljaše da je znak koji počinje sa prolećnim ekvinocijem, to jest Ovan, početna tačka za sve njih...”  (“Tetrabiblos”, Klaudije Ptolomej, izdavač Astro.Lab, Zemun, 2002)

Natalni  dijagram Stvaranja, Thema Mundi, verovatno je najdrevnija od svih astroloških hipoteza, veoma konzistentna, dugo vremena etablirana i prihvatana od strane najstarijih astroloških autoriteta poput Firmikusa, Aleksandrina, Makrobija. Poslednji je, na ovu temu, a povodom večitog razmatranja koju tačku zodijačke kružnice uzeti za početnu, rekao: "Kažu da kada je započeo onaj dan koji beše prvi od svih i stoga pravilno zvan rođendan sveta, Ovan bio u zenitu, a kako zenit jeste, kao što je i bio, vrhunac sveta (mundani vrhunac u primarnom kretanju Sunca), i Ovan je smatran prvim od njih, onim što beše čelom sveta kada se zbi svetlost. I dodaju razlog zasto su tih 12 znakova pridati moćima raznih bogova. Jer, kažu da je u tom istom dijagramu sveta, dok je Ovan, kao što rekosmo, bio u zenitu, znak horoscopusa (ascendenta) sveta koji se rađao bio Rak, u kome je tog trenutka boravio Mesec. Sunce se uspinjalo sledeće s Lavom, Merkur sa Devicom, Venera sa Vagom, Mars beše u Škorpiji, Jupiter u Strelcu, a Saturn lutaše u Jarcu. Tako je i došlo da za svakog kažu da je gospodar onog znaka u kom se verovalo da je bio dok se svet rađao. Starina je dvoma svetlima pripisala samo znake, po jedan svakom, u kojima su onda bili, Lava Suncu, a Raka Mesecu. Uz ovih pet zvezda, međutim, pored onih znaka u kojima behu, drevna su vremena dodala i drugih pet, da započnu novi sled na kraju prvog. Ranije smo reklli da je Saturn, poslednji od svih, bio u Jarcu, a druga podela negdašnjeg poslednjeg učini sada prvim i Vodolija, koja sledi Jarca, bi data Saturnu. Jupiteru, koji mu je prethodio, behu dodeljene Ribe...”.


Problem početne tačke zodijačkog kruga star je koliko i sam Zodijak. Nije samo Ptolomej upućivao na relativnost ovog pravila već i astrolozi pre i posle njegovog doba. Tako recimo Retorije, astrološki pisac s kraja V veka nove ere, ukazuje na činjenicu da i posle hiljadu godina postojanja Zodijaka neki astrolozi uzimaju kao njegov početak  znak  Raka jer je isti stajao u ascendentu u Themi Mundi, dok neki drugi krug počinju fiksnim znakom Lava koji pripada Suncu, centralnoj planetarnoj sferi. Ipak, daleko najveći broj astrologa tada i danas početak zodijačkog kruga stavlja u znak Ovna jer posle tačke prolećnog ekvinocija Sunce započinje tranzit prema muškom, severnom i višem nebeskom polukrugu. Iz ove proste astronomske činjenice Ovnu je dodeljena pozicija znaka egzaltacije za najveći i najvažniji nebeski vidljivi objekat, Sunce. U skladu sa činjenicom da stvarna astronomska godina  počinje u proleće, Ovan je u primarnoj signifikaciji znak svih početaka, pionirskih poduhvata i novina. U horarnoj astrologiji kada se nađe u pozadini relevantnog signifikatora označiće upravo ovo, novu ili početnu situaciju ili okolnost. U najvišoj signifikaciji ovaj znak, kao deo kardinalnog četverstva, simbolizuje stvaranje svih stanja ovog sveta, naročito onih koja se odnose na iznenadne događaje. U prostoru označava istok i velike dubine na rubnim i graničnm mestima, poput dubine u istočnim delovima velikih voda ili dubine u pećinama na istočnim stranama planina, vulkanska grotla i sl.

Ukoliko signifikator  neke osobe koja je predmet horarnog pitanja ili događaja padne u ovaj deo Zodijaka, to će biti znak da je osoba koleričnog temperamenta, veoma nestrpljiva i brzopleta, vitkog i muskulaturnog tela prosečne visine (osim ako signifikator ili vrh relevantne kuće nije u bliskom aspektu sa planetom ili zvezdom drugačije signifikacije), duguljastog lica i širokog čela, a uže i špicaste brade. Obrve su često veoma naglašene, kosa takođe u smislu gustine ili valovitosti. Gornji deo tela je upadljivo razvijeniji od donjeg (uži bokovi). Znak je bestijalne (životinjske) grupe. Osoba pod primarnom signifikacijom ovog znaka je nagla, veoma brza, snažnog glasa i upadljive gestikulacije, često netaktična ili gruba.

U signifikacijama drugih vrsta Ovan simbolizuje nova naselja u urbanim sredinama, nove delove grada, rubne delove grada, nepoznata mesta. U ruralnim krajevima označava mala brdovita mesta i pašnjake na njima, zatim obore, napuštena i opustela mesta daleko od naseljenih sredina i tek uzoranu zemlju. U kući ili stanu odnosi se na plafon, ali i na zidove, naročito one na istočnoj strani i sve izvore toplote, peći i kamine posebno. U pitanjima vremenskih uslova simbolizuje umereno toplo, suvo i vedro vreme. Vlada istočnom stranom sveta, ali u geografskoj podeli Klaudija Ptolomeja zauzima severozapadni kvadrant  naseljenog sveta, odnosno, simbolizuje Britanska ostrva, Francusku, Skandinaviju, Nemačku i sve slovenske zemlje do Urala i Karpata. Van Evrope odnosi se na Siriju, Palestinu i Izrael mada su ove zemlje pod primarnom signifikacijom zemljanih znakova pa se Ovan javlja tek kao sekundarni signifikator. U ostatku sveta vlada svim rubnim i istočnim delovima kontinenata. Beograd, Napulj, Firenca, Verona, Utreht, Padova, Bergamo neki su od gradova pod osnovnom signifikacijom ovog znaka. Ovan simbolizuje i oštre ivice i uglove svih predmeta.

U medicinskim pitanjima odnosi se na bolesti u predelu glave,  na probleme vida, epilepsiju, sve bolesti mozga, migrenu, zubobolju, opadanje i slabost kose i kože glave i lica. Nikada ne ukazuje na bolesti sa smrtnim ishodom, osim ako glavni signifikator bolesti ne pada na 1. stepen znaka koji se odnosi na 1. lunarnu manzilu. U dvojnoj klasifikaciji elemenata Ovan pripada vatri, odnosno, toploti i suvoći.

Autor: Nataša Karalić Koprivica

27 March 2010

Zodijak

Ekliptika, prividna godišnja putanja Sunca, predstavlja centralni deo zodijačkog kruga deleći ga na dva jednaka dela prema severnoj, odnosno, južnoj nebeskoj sferi. Ovaj veliki nebeski krug, svojom centralnom pozicijom prema zodijačkoj pozadini, simbolički odražava hijerahiju astrološkog kosmosa koji je zasnovan na platonističkom viđenju kosmičke hijerarhije koju čini 14 sfera, 7 sa gornje i 7 sa donje strane od centralnog Sunca. Prema astrološkom kosmološkom sistemu Sunce ne zauzima centralnu poziciju samo u odnosu na 6 vidljivih nebeskih tela već i u odnosu na nebo zvezda, koje mi danas prepoznajemo kroz vidljiva sazvežđa, zatim u odnosu na nebo bez zvezda koje nazivamo Zodijakom i u odnosu na dve najviše sfere kosmičke hijerarhije, sferu Božanskog Pijedestala i sferu Božanskog Trona. Ove četiri superiorne sfere direktno su vezane za tri niže sfere, tzv. planetarne sfere, astronomski određene prema udaljenosti planeta od Zemlje, odnosno, prema vremenu njhovog nebeskog obrta. Te tri niže suprasolarne sfere čine Saturn, Jupiter i Mars, u tradiciji poznate kao superiorne, muške planete. Njima u subsolarnom sektoru (delu ispod Sunca) korenspondiraju tri inferiorne planete, Venera, Merkur i Mesec. Ispod Meseca stoje najniže sfere elementala (ontološki elementi univerzuma) vatre, zemlje, vazduha i vode koje simetrijom i brojem korenspondiraju četirima najvišim sferama Fiksnih zvezda, Zodijaka, Trona i Pijedestala. Zodijak je 12. po redu sfera nebeske hijerarhije koja čini deo transcendentnog neba, potpuno izvan vidljivog kosmosa vremena i prostora u kome se kreću planete i zvezde vidljivih sazvežđja. Ova sferična forma je simbolička jer označava prelaz od astronomskog ka metafizičkom kosmosu i integralnoj kosmologiji. Nebo bez zvezda, nebo 12 zodijačkih kula, dakle, nije isto što i deo vidljivog neba koje pokrivaju zodijačka sazvežđa. U odnosu na njih Zodijak simbolizuje virtuelnu determinaciju nebeskog prostora iz kojeg se razvijaju sva moguća ljudska stanja u odnosu na koja pojedini znaci, rečeno savremenim jezikom, predstavljaju arhetipska mesta. Ova sfera prvog superiornog neba jeste primum mobile idejnog univerzuma dok su zvezdane i planetarne sfere vidljivog kosmosa, te elementalne sfere naše planete, podređene zakonima vremena i prostora.




Divergencija između dva velika nebeska kruga, nebeskog ekvatora i solarnog ciklusa (ekliptike), simbolizuje narušavanje ravnoteže u poretku manifestacije kosmosa. Četiri nebeske tačke (ekvinociji i tropici) određuju tako zodijačko elementalno četverstvo koje predstavlja suštinu diferencijacije kroz koju se univerzalna načela superiornih nebesa manifestuju u vreme-prostor univerzumu. Ove četiri univerzalne tendencije, četiri ontološka elementa vatre, zemlje, vazduha i vode, javljaju se u dvojnoj kvalifikaciji kroz toplotu i hladnoću, odnosno, suvoću i vlažnost. Toplota i hladnoća jesu aktivni kvaliteti koji stoje u dijametralnoj suprotnosti. Manifestuju se, takođe, kao ekspanzivna sila (toplota) i sila kontrakcije (hladnoća). Ove dve sile stvaranja i postojanja određuju par pasivnih kvaliteta, suvoću i vlažnost. Preneseni na četiri kardinalne nebeske tačke hladnoća korenspondira solsticijima, a toplota ekvinocijima, zbog čega kardinalni znaci (Ovan, Rak, Vaga, Jarac) slede jedan za drugim prema apsolutnim kontrastima. Ovan je tako topao i suv, dakle, vatren, a sledeći po redu Rak, hladan i vlažan, odnosno, voden.

Zodijak se tako deli prema elementima, ali i prema modalitetima kojih ima ukupno tri: kardinalni, fiksni i fleksibilni. Modaliteti simbolizuju tri stanja duha i tri njegove prostorne orjentacije: orjentaciju pada u prostorno-vremenski kosmos i dimenziju dubine (kardinalni znaci), orjentaciju ekspanzije i dimenziju širine (fiksni znaci) i orjentaciju povratka ka izvoru i dimenziju visine. Ovo trojstvo duha superiorno je u odnosu na elementalno četverstvo prirode. Kardinalni znaci (Ovan, Rak, Vaga, Jarac) odnose se na razvitak svih kvalitativnih stanja ovog sveta. Fiksni znaci (Bik, Lav, Škorpija, Vodolija) prevazilaze ovaj svet simbolizujući uzlaznu orjentaciju duha i vanvremensku dimenziju ljudskog postojanja, dok sintetički, fleksibilni znaci (Blizanci, Devica, Strelac, Ribe) predstavljaju svet povezivanja duhovnog i fizičkog nivoa kosmosa.

Autor: Nataša Karalić Koprivica

19 February 2010

Lunarni princip u medicinskim horarnim kartama

Mesec, jedina konstanta u svim vrstama horarnih karti, od najvećeg je značaja u medicinskim horarnim pitanjima, kako u najranijim vremenima horarne astrologije, tako i u vremenu njenog punog procvata u XVII veku. U klasičnim dekumbiturama ovog perioda akcenat se stavljao na poređenje mesečevih pozicija sa radikalnim faktorima karte na svakih 22,5 stepeni longitude u progresu, odnosno, na svakom stepenu promene njegove svetlosti u kretanju kroz Zodijak. Heksakaidekahedroni, ili šesnaest lunarnih figura, nastale su podelom zodijačkog kruga na 16 delova. Ptolomej ovo naziva "zaokretima" Meseca koji predstavljaju kvartilne tačke u odnosu na čvornu osu. Te tačke zajedno čine tetragon gde prvi pripada mladom Mesecu, a ostala tri trima ostalim lunarnim fazama. Iz ovih lunarnih tetragona izvedena je i metoda "horoskopa 16 kuća dekumbiture". U suštini, 22,5 stepeni predstavljaju stepene četvrtina pojedinačnih lunarnih faza. Stepeni aphesisa ili athezijski stepeni predstavljaju još jednu zodijačku kvalifikaciju lunarne simbolike. Ovi stepeni predstavljaju luk produžavanja Meseca u odnosu na Sunce prema njegovim fazama i polufazama, odnosno, stepenima uvećanja, umanjenja i svake promene njegove svetlosti i sjaja. Ti stepeni su: egzaktna konjunkcija sa Suncem (tamni Mese), zatim 12, 45, 90, 135, 168, 180, 192, 225, 270, 315 i 348 stepeni od pozicije Sunca. U praksi, kada se neka planeta, tačka ili ugao nađu na ovim stepenima smatra se da je taj faktor, na neki način, naglešen jer ovi stepeni imaju istu simboliku kao bliski aspekt sa Mesecom. Stepeni u fazama rasta Meseca su daleko snažniji od padajućih stepeni posle punog Meseca po prirodi stvari, ali svi ovi stepeni obeležavaju i ojačavaju svaki faktor sa kojim su u vezi. U horarnim kartama jedan ovakav stepen može ukazati na promenu ili prekretnicu u nekoj situaciji.




Vavilonsko nasleđe lunarne astrologije prilično je zastupljeno i kod srednjevekovnih Arapa poput Al Birunija i Abu Mašara. Prvobitna upotreba lunarne astrologije bila je u kalendarske svrhe pa se jedan mesec mogao deliti na više načina, a dva najčešća bili su podele na četiri, odnosno, tri dela. Danas, nama bliska četvorodelna podela jeste 28-dnevni mesec. 27, odnosno, 28 zvezdanih skupina kroz koje Mesec prolazi u svom sideričkom ciklusu od 27,5 dana, danas su nam poznate kao lunarne manzile (lunarne kuće, zastanci). Iako originalno vezane za sideralni zodijak lunarne kuće su vremenom dobile fiksno mesto u tropskom Zodijaku. Lunarni Zodijak originalno je izveden iz sfere fiksnih zvezda prema prosečnom, dnevnom mesečevom kretanju od 12 stepeni i 51 lučnih minuta nebeskog kruga. Jedan broj ovih lunarnih stepeni pokazali su se značajnim u medicinskim horarnim pitanjima. Tako recimo, Al Šaratan, prva lunarna kuća, jeste stepen malefične simbolike koji u horarnim medicinskim kartama ukazuje na teška ugrožavanja telesnog integriteta usled povreda nanetih oštrim predmetom, hladnim i vatrenim oružjem ili usled dejstva vatre. Ukoliko se Mesec ili primarni signifikator obolelog nađe na 1.stepenu Ovna, njegova će snaga biti znatno oslabljena. Druga lunarna kuća Al Butani sa početkom na 13.stepenu Ovna može biti znak stomačnih i crevnih bolesti. Malefično značenje ima i šesta lunarna manzila Al Hanah koja ukazuje na veoma tešku bolest ukoliko se Mesec ili primarni signifikator obolelog nađe na 5.stepenu Blizanaca. Osma lunarna kuća Al Natrah, sa početkom na stepenu letnjeg tropika (1.stepen Raka) simbolizuje hospitalizaciju obolelog. Takođe, loš je znak u pitanjima koja se odnose na oči i vid. Deseta mesečeva stanica Al Džaba s početkom na 26. stepenu Raka izuzetno je loša i ukazuje na teže disbalanse u pravcu flegmatičnog humora (vodenog elementa). Naglašena je kod ljudi sa ekstra senzornim sposobnostima kao i u slučaju osoba sa psihickim problemima. 11. lunarna kuća Al Zubrah jedna je od najbenefičnijih u horarnim medicinskim kartama ukoliko je oboleli na koga se pitanje odnosi muškarac, ali ima suprotno, malefično značenje u slučaju žena. Ova kuća počinje na 9. stepenu znaka Lava. 18. lunarna manzila Al Kalb na 9. stepenu Škorpije ukazuje na bolesti srca ili mozga ukoliko se Mesec ili primarni signifkator nađu na ovom stepenu u horarnoj karti. 23. lunarna stanica Al Bulah na 13. stepenu Jarca znak je brzog oporavka obolelog zbog srećnog izbora tretmana i leka ukoliko se na ovom stepenu nađu Mesec, signifikator obolelog ili signifikator lekara, odnosno, signifikator leka i tretmana. Naredna u sledu, 24. lunarna manzila Al Sad na 26. stepenu Jarca je jedna od najmalefičnijih. 25. Mesečeva stanica Al Ahbijah vrlo je slična u značenju Al Bulah manzile jer simbolizuje dobrog lekara i dobar i uspešan medicinski tretman. Nalazi se na 9.stepenu Vodolije. Poslednja lunarna kuća Al Batan koja, počinje na 18. stepenu Riba, ima izrazito malefičnu simboliku u medicinskim horarnim pitanjima.

Autor: Nataša Karalić Koprivica
astro.natasakaralic@gmail.com

06 February 2010

Jatromatematičke dekumbiture (rana pravila medicinskih horarnih pitanja)

Za razliku od dekumbitura (medicinskih horarnih karti) koje su najviše afirmisali engleski astrolozi XVII veka, poput Nikolasa Kalpepera, Ričarda Sondersa i Vilijema Lilija, Dorotejeve jatromatematičke karte bolesti ističu se po specifičnosti mundanog lociranja bolesnika i lekara u karti koja se mogla praviti za trenutak početka pregleda i uspostavljanja dijagnoze, početka tretmana, prvog susreta između lekara i obolele osobe, vesti kada je lekar čuo za bolest itd. Za razliku od engleske škole XVII veka, ova prva pravila lekare, koji su neretko u isto vreme bili i astrolozi, smeštaju u I mundano polje, a obolelog u X. Ovakvo horoskopsko lociranje najverovatnije je posledica logičkog sagledavanja uloge lekara kao aktivne i činjenice da njegovo medicinsko znanje i veštine, na neki način, drže sudbinu bolesnika u njegovim rukama. Vrh horoskopske karte dodeljuje se bolesniku jer je on predmet pitanja i cilj lekarove akcije (neposredna veza ascendenta i zenita). U VII kući se traga za uzrokom bolesti i disbalansom telesnih humora jer je zapadna tačka prirodna pozicija mesečeve vladavine prema haldejskom planetarnom sledu. Što dalje idemo u astrološku prošlost više se susrećemo sa simboličkom vezom između luminara noći i tela, odnosno vitalnosti jer je Mesec najbliže nebesko telo Zemlji i prvi koji je odvaja od viših planetarnih sfera supralunarnog kosmosa. Iz istog razloga se i tačka fortune, tačka lunarne simbolike, kod nekih antičkih autora povezuje sa otelotvorenom dušom, zbog čega joj se dodeljuje uloga alternativnog ascendenta, dok tačka duha, solarna tačka, simbolizuje nematerijalnu vertikalu koja čoveka povezuje sa izvanvremenskim i transcedentnim sferama. Zbog toga tačka duha, za razliku od fortune, ne igra značajnu ulogu u pitanjima zdravlja i vitalnosti. Zapadni horizont se dovodi u vezu sa bolešću i zato što je to tačka horizonta u kojoj Sunce zalazi i gubi snagu (vidljivost) diurnalne vladavine simbolizujući gubitak vitalnosti i kraj života čiji se početak nalazi na istočnoj strani. Poslednja, četvrta, kardinalna mundana tačka, imum coeli ili nadir, u zavisnosti od mundanog sistema, dodeljivana je krajnjem ishodu stvari, odnosno oporavku ili smrti bolesnika. U skladu sa ovim opštim odrednicama, ukoliko se u karti benefici nađu u VII kući, verovalo se da će se bolesnik brzo oporaviti bez dugotrajnog i ozbiljnog tretmana. Ukoliko je, međutim, takav benefik aflikovan malefikom u znaku I mundane kuće, to je znak da lekar ugrožava bolesnika koji bi se oporavio da se isti nije upleo u tretman i lečenje.

Ako je Mesec izašao iz aspekta sa benefikom u trenutku postavljanja pitanja ili početka pregleda, to je pozitivan znak oporavka. Separacija sa Marsom je znak visoke temperature, agonije ili hirurške intervencije koja se mora preduzeti, ali i znak amputacije i ožiljaka nanetih usled medicinskog tretmana. Vrlo je loše ukoliko se Mesec nađe u separaciji od Marsa, u rastu posle prvog krešenda (treći dan od poslednjeg konjunkcijskog sizigijuma) sve do punog Meseca, uključujući i ovu fazu. Bolje je ako pada iz aspekta sa Marsom. Separacija sa Saturnom označava dugotrajnu i tešku bolest pa bi stvar valjalo dodatno tumačiti u kontekstu stanja meridijanske ose. Dodatni otežavajući faktor je ako se Mesec u rastu nađe u fiksnom znaku ispod horizonta. Sunce ispod horizonta, jednako tako, nije srećan znak.

Kartu bolesti bi trebalo uporediti sa bolesnikovim natalom. Ako u tom poređenju Mesec padne u znak u kome u natalu stoji jedan od malefika, ili vladar VI kuće, ili je Mesec horarne karte u VI kući natala, prognoza neće biti dobra. Na težinu bolesti ukazaće i pozicija horarnog Meseca u natalnoj XII kući. Ako  Mesec padne u znak benefika natala ili je u aspektu sa njima, veruje se da će se bolesnik oporaviti. Bolest će biti dugotrajna i teška ukoliko Mesec napravi sinister kvadrat sa svojom natalnom pozicijom ili padne u znak koji u natalu okupira prvi vladar tripliciteta donjeg meridijana ili nadira, ukoliko je isti debilitiran, ili ugrožen mundanom ili aspektnom pozicijom, ili pozicijom na malefičnoj nekretnici.

Provera toka bolesti vrši se kada Mesec prođe 10 i 40 stepeni od svoje osnovne pozicije i ovde treba pogledati njegove aspekte sa ostalim faktorima karte, ali i sa tranzitnim faktorima u realnom vremenu jednako. Ukoliko na tim pozicijama dođe u kontakt sa beneficima, bolesnik će se oporaviti, ali ako su na tom mestu ostvareni kontakti sa maleficima, to je vrlo loš znak koji ukazuje na smrt.

Hirurške intervencije ne bi trebalo preduzimati kada ascendent i Mesec padaju u znak Bika, Device, Jarca ili Riba, kada je Mesec blizu Sunca ili 180 stepeni od njega, ukoliko malefici aspektuju znak I kuće ili Mesec za vreme kada je početak operacije planiran. Dobro je ako Mesec opada u fazama, ali je dovoljno daleko od Sunca, bar jedan znak, kada malefici zodijački slede Mesec, a Venera i Jupiter prave asepkt sa ascendentom ili Mesecom karte početka operacije. Mesec i ascendent operacije ne treba da padaju u onaj znak koji se dovodi u vezu sa delom tela na kojem se hirurški zahvat izvodi.

Loše će biti i ako Mesec raste na epiciklu (Ptolomejev geometrijski model koji je služio za objašnjenje varijacija u brzini, pravcu kretanja i udaljenosti luminara i planeta na osnovu kretanja zamišljenih planetarnih krugova unutar većeg, referentnog, kruga koji se naziva deferent) u istom znaku u kojem leže Sunce ili Mars jatromatematičke karte. Ovo je siguran znak smrti koja će, verovatno, nastupiti kada ovaj luminar dođe u kvadrat ili opoziciju sa svojom osnovnom pozicijom.

Autor: Nataša Karalić Koprivica

28 January 2010

Rađanje horarnog pitanja

"Astrologija ispitivanja, takođe poznata kao horarna astrologija, jeste izučavanje načina odgovaranja na specifično pitanje kroz proučavanje i tumačenje horoskopske karte napravljene za momenat kada je pitanje postavljeno astrologu" - Kris Brenan (Chris Brennan)

Dejvid Pingri (1933-2005), jedan od najeminentnijih američkih istoričara antičke nauke i najznačajniji prevodilac klasičnih astroloških dela, par godina posle objavljivanja Dorotejevog dela, objavio je i prevod sa komentarima još jednog važnog astrološkog dela poznatog pod nazivom "Yavanajataka of Sphujidhvaja". Reč je o sanskritskom astrološkom tekstu čiji naslov u prevodu znači "Horoskopi Grka", napisanom negde oko 270. godine n.e. Zasnovan je na proznom prevodu jednog grčkog teksta o horoskopskoj astrologiji, verovatno napisanom u helenskom Egiptu nekih stotinjak godina ranije. Na sanskrit ga je preveo izvesni autor poznat pod nadimkom Yavanesvara, što u prevodu znači "Gospodar Grka". Pingri je bio uveren da je ovaj tekst inicijalna tačka iz koje je grčka katarhai astrologija počela da se transformiše u horarnu. Astrološka materija koju je Pingri definisao kao astrologiju ispitivanja, i koja je predstavljena u pomenutom delu, bila je rudimentarna i siromašna u poređenju sa razvijenom horarnom astrologijom islamske epohe čiji su najznačajniji predstavnici, svakako, Masha'allah i Al Biruni.

Konsultacija sa astrologom, prema uputstvima ovog dela, počinje onog trenutka kada klijent "priđe" astrologu. Fokus ovih Yavanajataka konsultacija nije bio na tumačenju direktnog pitanja, već na "pogađanju" klijentovih misli razmatranjem pozicija planeta, mundanih uglova, navamsi, dekana i ostalih relevantnih horoskopskih faktora. Tako, recimo, u delu se kaže: "Ako je Sunce na vrhu neba, on razmišlja o autoritetu, započinjanju kakvog poduhvata ili novcu od posla" ili "Ako je navamsa Ovna na ascendentu, on razmišlja o zemljištu ili zlatu zbog snage Marsa; ako je navamsa Bika, o stoki ili ženi".

Dakle, kao relevantno vreme u ovim sanskritskim protohorarnim kartama uzima se vreme "prilaska" klijenta astrologu ulaskom u prostoriju u kojoj se astrolog nalazi. Ova veza sa sanskritskom astrologijom savetovanja je, po Krisu Brenanu, mogući razlog zbog kojeg se u kasnijoj, zapadnoj horarnoj astrologiji, kao trenutak nastanka horarnog pitanja nije uzimalo vreme javljanja istog u mislima pitaoca, već vreme kada je pitanje bilo postavljeno astrologu sa specifičnim zahtevom za tumačenjem horarne karte. Pozniji astrolozi arapske i evropske horarne astrologije išli su još dalje u razumevanju ovog koncepta. Tako su, recimo, Masha'allah i Bonati, verovali da astrolog ne bi uopšte trebalo sam sebi da postavlja horarno pitanje, već da isto uvek uputi kolegi jer su smatrali da se uloge pitaoca i tumača pitanja ne mogu istovremeno steći u istoj osobi. Vilijam Lili se sa ovim nije slagao i verovao je da se u istoj osobi mogu steći uloge pitaoca i tumača.

Što se vremena horarne karte tiče, Gvido Bonati je rekao: "Moraš da odrediš tačno vreme što je hitnije moguće, bez ikakvog odlaganja čim reči izađu iz usta onog koji pita". Iz ovoga se jasno da zaključiti koje je vreme za postavljanje horarne karte on uzimao.

Koncept vremena i mesta astrologa zasniva se na ideji da se misli pitaoca sa nebeskim sferama mogu povezati jedino preko medijuma, tj. astrologa-tumača. Ovo astrologovo "posredovanje" je preduslov rađanja jednog horarnog pitanja bez  kojeg ono ne postoji kao takvo, već samo kao obično pitanje.

Vilijam Lili u II knjizi, XXVI poglavlja "Hrišćanske astrologije" (izdavač Branka Stamenković, Beograd, 2005), u naslovu "O vremenu prihvatanja bilo kog pitanja" kaže: "Nema sumnje da je pravo vreme prihvatanja bilo kog pitanja ono vreme kada pitač izrazi svoju želju astrologu, upravo taj trenutak vremena, po mom mišljenju treba prihvatiti. Jer, recimo, da mi je poslato ili dostavljeno neko pismo u kome je zahtev da razrešim neka pitanja; možda mi je pismo uručeno u tri sata nekog dana, ali usled nekih prilika, ja ga nisam pročitao do četiri ili pet sati kasnije; upravo onaj sat i minut sata kada ga otvorim i opazim namere pitača, jeste vreme za koje treba da napravim sliku i iz nje izvučem astrološki sud".

Danas, iz ne sasvim jasnih razloga, jedan broj onih koji pokušavaju da se bave horarnom astrologijom tvrde ne samo da se kao vreme rađanja pitanja mora uzimati vreme kada je pitanje "palo na pamet" pitaocu, nego da se upravo ovo vreme uzimalo kao relevantno u prošlosti, od strane znamenitih horarnih astrologa. Ogromna većina savremenih astrologa koji se bave horarnom astrologijom odbacuju ovu ideju kao besmislicu, poštuju stare autoritete (pre svih, Vilijama Lilija) i ne dovode u pitanje nesporna pravila horarne astrologije u pogledu vremena koje je relevantno za izradu horarne karte. Džon Froli (John Frawley) o ovom pitanju u "Udžbeniku horarne astrologije" (izdavač Akruks Book, Beograd, 2005) kaže: "Napravite horoskop za trenutak u kome je astrolog shvatio pitanje. U prošlosti, astrolog je obično sedeo naspram klijenta u trenutku postavljanja pitanja. Danas se pitanja često postavljaju na udaljenostima kako vremenskoj tako i prostornoj: elektronskom poštom, telefonom, poštom ili zapisom na telefonskoj sekretarici. Za računanje horoskopa koristi se trenutak u kome je astrolog pročitao ili čuo pitanje, a ne vreme u kome ga je pitač postavio".

I drugi istaknuti astrolozi imaju isti stav - Kristofer Vornok (Christopher Warnock): “Naši tradicionalni izvori i moje iskustvo potvrđuju da je pitanje zaista rođeno kada ga postavite astrologu ili kada ga astrolog primi i shvati", Debora Holding (Deborah Houlding): "Horarna karta se pravi za trenutak kada pitanje postane jasno u umu, iskristališe se u formi i podvrgne horarnom ispitivanju", Li Liman (Lee Lehman) i Robert Zoler (Robert Zoller), takođe, daju prednost vremenu i mestu astrologa, osim u slučajevima kada je pitalac i sam delimično upućen u horarnu astrologiju, interesuje se za nju ili je uči. Ova situacija, zapravo, odgovara situaciji u kojoj astrolog sam sebi postavlja pitanje pa kasnije traži pomoć u tumačenju iskusnijeg astrologa. U slučaju svakog drugog pitaoca, koji ni najmanje nije upoznat sa pravilima horarne astrologije, i koji ne pokušava da sam iz karte protumači svoje pitanje, koristi se, po Zoleru i Liman, vreme i mesto astrologa.

Vreme rađanja horarnog pitanja, odnosno vreme koje je relevantno za izradu horarne karte je od velike važnosti. Do pre samo nekoliko godina, kada horarna astrologija nije bila poznata široj astrološkoj publici u meri u kojoj je poznata danas, što se relevantnog vremena tiče, nije bilo nikakvih nedoumica. I stari autoriteti i savremeni astrolozi, koji su svojim tekstovima i praksom ostvarili značajne rezultate u izučavanju, objašnjavanju i afirmaciji horarne astrologije, u vezi sa ovim pitanjem imaju jedinstven stav, što se iz gore navedenih citata jasno i vidi. Kao vreme rađanja horarnog pitanja, odnosno vreme koje je relevantno za izradu horarne karte, uzima se vreme kada je astrolog čuo (ili pročitao), odnosno razumeo suštinu pitanja, osim u situaciji kada je onaj koji postavlja pitanje i sam astrolog, ili barem malo poznaje horarnu astrologiju, kada bi bilo pravilno da se kao relevantno vreme uzima ono kada je sam sebi postavio pitanje u nameri da ga astrološki protumači. Na žalost, savremena sredstva komuniciranja, pre svih internet, omogućavaju namerno ili nenamerno (iz čistog nepoznavanja čak i osnovnih pravila horarne astrologije) širenje tvrdnji da kao relevantno u svakoj situaciji treba uzimati ono vreme kada je pitaocu pitanje "palo na pamet", te da su tako radili kako znameniti astrolozi iz prošlosti, tako i poznati savremeni astrolozi koji se bave horarnom astrologijom, što je, naravno, netačno.

Autor: Nataša Karalić Koprivica

23 January 2010

Da li će novac stići u petak? (Primer horarnog tumačenja prema Masha'allahovim pravilima)

Pitanje sam postavio sebi 7.12.2009. godine u 19.46h u Rumi. Pitanje se odnosi na prispeće novca koji je predstavljao naknadu za privatne časove koje sam držao detetu dužnika.

Moji signifikatori su Sunce u Strelcu u V polju i Mesec u Lavu u II polju. Signifikator tuđeg novca je Saturn, vladar VIII polja, u Vagi u III polju. Prvo sam  pogledao s kojim od dva  signifikatora ću primarno raditi, sa Suncem ili Mesecom? Sunce je u aspektu sa ascendentom što ga kvalifikuje kao sposobnog da bude moj primarni signifikator, a Mesec će učestvovati svojim svjedočanstvom.

Sunce ne pravi predstojeći aspekt sa Saturnom, već aplikacioni trigon sa Marsom u I polju. Mars ga ne prima ni u jedno svoje dostojanstvo u Strelcu niti je prirodni signifikator novca. Povrh svega, on je prirodni malefik koji je dodatno hendikepiran sporim kretanjem i peregrin je. Ovo nije davalo nadu u pozitivan ishod i prijetilo je negativnim odgovorom, tim prije jer Mars nije aplicirao ka nekom drugom planetu kom bi predao sunčevu dispoziciju (opozicija sa Jupiterom ne dolazi do perfekcije jer Mars prije toga kreće retrogradno) pa on predstavlja konačnog primaoca dispozicije.

Posle ovoga sam se okrenuo Mesecu kao sekundarnom signifikatoru. On je na 30. stepenu Lava. Sahl Ibn Bishr za ovakav položaj planeta kaže da je njegova vrlina i snaga već u slijedećem znaku (u ovom slučaju) u Devici, gdje dodatno profitira jer stiče dostojanstvo tripliciteta. Mesec aplicira ka Merkuru preko trigona koji ga prima u svoj termin, egzaltaciju i domicil što znači da je voljan da ispuni ono sto Mesec od njega traži. On je u solidnom stanju, pošto je u u svom terminu (egipatski set) u sekti (okcidentalan u noćnom horokopu) u V polju (djeca između ostalog). Ali, ni Merkur ne odlučuje o ishodu u ovom slučaju jer aplicira ka nekom drugom planetu, a to je, u ovom slučaju, Saturn, vladar VIII polja! Saturn prima Merkura u svoj domicil, što osigurava siguran prenos vrline od Meseca do Saturna i zbog toga donosi perfekciju, iako se radi o kvadratu.




Tako je i bilo. Novac je stigao u petak. Vremensku odrednicu jasno pokazuje aplikacija Meseca preko Merkura do Saturna, ukupno nešto manje od 4 stepena.

Autor: Cor Scorpii

18 January 2010

Konsideracije pre horarnog tumačenja

Većina autoriteta horarne astrologije naglašavala je značaj određenih preduslova za tumačenje horarnih pitanja. Među njima najpoznatiji po broju i kvalitetu ovih pravila u svom radu i astrološkoj teoriji je, svakako, Gvido Bonati (1223-1300), italijanski matematičar i astrolog.

Prvo pravilo koje je Bonati afirmisao u vezi sa razmatranjima koja prethode tumačenju jedne horarne karte ticalo se procene spontanosti pitanja koje se postavlja astrologu i iskrenosti samog pitaoca u vezi sa predmetom horarnog pitanja. Jednako tako, Bonati je naglašavao, gotovo opsesivno, potrebu za postojanjem dubine i kontemplativnosti u vezi sa svakom horarnom situacijom. Ovo se, naročito, odnosi na pitaoca. Ipak, čak ni ovo nije uvek dovoljno da pitanje stekne kapacitet za horarno tumačenje. Drugi preduslov odnosio se na ono što je Bonati nazvao "naklonošću (simpatijom) neba (superironih kosmoloških sfera i nebeskih tela)". Dakle, iz ovoga se da zaključiti da se može desiti da se nekome, iz nekog razloga, horarna karta ne otvori uprkos postojanju spontanosti pitanja, akutnosti situacije na koju se pitanje odnosi i iskrenosti samog pitaoca.

Druga Bonatijeva konsideracija odnosi se na astrologa, tumača horarne karte, gde se kaže da je astrolog dužan da proceni da li pitalac pristupa celoj stvari iskreno i da li isti "zaslužuje" pažnju neba. Bonati, takođe, predlaže posebne pripreme astrologa pre pristupanja tumačenju koje podrazumevaju molitvu ili kontemplativno usredsređivanje na horarni problem kroz neki vid izolacije i umirivanja.

Prema Bonatiju, predmet horarnog pitanja nikada ne bi trebalo da bude "trivijalna stvar" ili stvar "emocionalnog hira" pitaoca. Prema sopstvenom priznanju, mnogi ljudi su ga konsultovali samo da bi ga ismejali ili proverili. Zbog svega ovoga Bonati je ustanovio niz većih i manjih pravila koja služe za procenu iskrenosti i tzv. radikalnosti pitanja. Reč radikalan izvorno znači koren, svojstven, osnovni, esencijalni. Ukoliko karta pokaže da pitanje nije radikalno, to znači da isto nije čvrsto ukorenjeno u umu pitaoca ili pitalac nije dovoljno ozbiljan, ili je lakomislen, ili je njegovo pitanje neozbiljno bez ikakvih osnova u stvarnosti.




Pokazatelji neradikalnosti horarnog pitanja prema Bonatiju

Najosnovnija signifikacija neradikalnosti pitanja tiče se stepena ascendenta i planete (vladara sata) horarne karte.Vladar sata pitanja ili vladar ascendenta pitanja na samom kraju, ili početku znaka, ili na granici između dva znaka prvi su pokazatelj neradikalnosti pitanja. Bonati nije precizirao koji se stepeni, od 30 stepeni svakog znaka, imaju smatrati signifikatorima neradikalnosti, ali se može pretpostaviti da se radi o 29. 30. i 1. (rednom) stepenu svakog znaka. Postoji još jedno moguće tumačenje ovog pravila koje je nastalo usled nepreciznosti u izračunavanju stepena ascendenta u XIII veku, kada je živeo Gvido Bonati. Efemeride i tabele mundanih vrhova toga doba nisu bile savršeno precizne niti pouzdane, naročito u slučaju zodijačkih znakova kratke ascenzije (Jarac, Vodolija, Ribe, Ovan, Bik, Bliznaci). Kod ovih znakova "osetljiv" prostor prelaska ascenzije kretao se, zapravo, između 26. i 5. stepena prethodnog i narednog znaka. Kod znakova duge ascenzije (od Raka do Strelca) osetljivi prostor je znatno uži i prostire se na longitudama na koje je Bonati, verovatno, mislio kada je o njima govorio kao o signifikatorima neradikalnosti. Postoji i treće tumačenje pravila kasnih i ranih stepeni koje se tiče opservacije da je pitanje suviše rano, odnosno, kasno za postavljanje. Ovo nije originalno Bonatijeva ideja. Džon Partridž, engleski astrolog iz XVII veka, prvi je izričito rekao da ukoliko nekoliko prvih stepeni ascendira, stvar nije zrela za tumačenje. Nekoliko engleskih astrologa iz ovog perioda, poput Džona Gadburija, Henrija Kolija i pomenutog Džona Partridža, kasne i rane stepene tumačili su kao pokazatelje "podlosti i gluposti pitaoca", odnosno, usiljenosti pitanja (odsustva spontanosti). Gadburi je, recimo, ovome pridavao mogućnost značenja da je pitalac već ranije isto pitanje postavio nekom drugom astrologu i da sada proverava aktuelnog tumača horarne karte. Jednako sugeriše i Koli, dok Partridž smatra da samo kasni, a ne i rani stepeni ukazuju na ponavljanje pitanja. Iz ovoga se jasno naslućuje još jedna konsideracija koja se tiče neophodnosti da se jedno pitanje postavlja samo jednom, odnosno, da za jedno pitanje postoji samo jedna relevantna horarna karta. Ponavljanjem istog pitanja, horarne karte gube fokus, postaju kontradiktorne i nemoguće za tumačenje. Vilijam Lili je, specifično, kasne stepene sugerisao kao moguće pokazatelje starosti pitaoca, kada se, u slučaju poklapanja stepena i godina starosti, kasni stepeni ascenzije mogu uzeti kao dokaz radikalnosti (a ne neradikalnosti kao što je to slučaj kod većine starih autoriteta).

Situacije u vezi sa nesigurnošću izlazećeg znaka Bonati je znao da reši upotrebom vladara sata pitanja. Ako, recimo, ascendent pada na prelaz izmedju Riba i Ovna, a vladar sata je Jupiter, opredeljivao bi se za Ribe, obzirom na domicilnu vezanost ove planete i znaka Riba.

Takođe, veoma važno pravilo o radikalnosti je i poređenje vladara sata i vladara ascendenta pitanja prema planetarnoj i triplicitetnoj vrsti te prema znaku ascendenta.

Jedna od popularnijih konsideracija radikalnosti horarnog pitanja, koja se javlja prvi put kod Kloda Dariota, manje poznatog astrologa iz XVI veka, jeste pravilo o stanju VII horarne kuće koje je, najverovatnije, izvedeno iz XIV aforizma pseudoptolomejevog Centilokvijuma u kojem stoji: "U veliku će grešku astrolog biti upleten ukoliko su VII kuća i njen vladar aflikovani". Ovo je i jedna od Lilijeva konsideracija koju je izneo u svojoj "Hrišćanskoj astrologiji". Pored pravila o VII kući, Lili je uzimao u obzir i dva Bonatijeva pravila (o ranim i kasnim stepenima i o vladaru sata pitanja), zatim ugroženi Mesec na poznim stepenima, naročito u Blizancima, Škorpiji i Jarcu, Vacua cursus (prazan hod) Meseca i relevantnih signifikatora koji podrazumeva odsustvo aplikacionog aspekta pre promene znaka, odnosno, do prvih pet stepeni narednog znaka, kao i Mesec u području Via combusta (spaljeni put), između 15. stepena Vage i 15. stepena znaka Škorpije. Posle Meseca, značajnu konsideraciju neradikalnosti pridaje Saturnu kao prvom malefiku, ukoliko je isti retrogradan u I mundanoj kući, blizu ascendenta. Spaljenost vladara ascendenta te ujednačenost pozitivnih i negativnih pokazatelja su pravila na koja Lili takođe upućuje u vezi sa konsideracijama pre tumačenja horarne karte.

U vreme prve katarhai horarne astrologije poređenje sa natalnom kartom bilo je prvo i osnovno pravilo. Iz ovoga proističe još jedno moguće pravilo u vezi sa konsideracijama pre tumačenja. Praksa, zaista, često dokazuje da važna horarna pitanja "rađaju" horoskopske karte u kojima se najvažniji faktori i signifikatori egzaktno poklapaju sa natalnim faktorima. Iz ovoga se može zaključiti da, iako funkcioniše samostalno, horarna karta za neka važna pitanja, može biti podvrgnuta poređenju sa natalom kako bi se utvrdila iskrenost pitaoca.

Autor: Nataša Karalić Koprivica
www.natasakaralic.com
astro.natasakaralic@gmail.com

11 January 2010

Ko će pobediti?

Oktobra meseca 2005. godine održani su unutarstranački izbori za lidera Konzervativne partije Ujedinjenog Kraljevstva pošto je 7. oktobra Majkl Hauard, dotadašnji šef stranke, formalno podneo ostavku. Četiri kandidata su pretendovala na mesto njegovog naslednika: Kenet Klark (65), Dejvid Dejvis (57), Dejvid Kamerun (39) i Lijam Foks (44). Pitanje koje mi je postavio moj višegodišnji klijent iz Velike Britanije je glasilo: "Da li će Kenet Klark proći u drugi krug ili, eventualno, pobediti u krajnjem ishodu i, ako neće, ko će od ove četvorice biti novi šef  Konzervativne partije?”. Pitanje je pročitano putem email poruke 14.10.2005. u 23:56h u Beogradu. Klijent je živeo u istom kraju iz koga je bio i Kenet Klark pa sam njemu automatski (princip identifikovanja sa predmetom pitanja) dodelila I mundanu kuću horarnog horoskopa koja je pala u znak Lava. Ostala tri kadidata pripadaju VII kući i trebalo je iz tog jednog znaka, konkretno Vodolije, rasporediti vladara i triplicitetne dispozitore na ostala tri kandidata. Kako je najstarijem, Klarku, automatski pripalo Sunce, Saturna sam dodelila sledećem kandidatu po starosti, tj. Dejvidu Dejvisu, prvog vladara noćnog tripliciteta, Merkura, Dejvidu Kamerunu, obzirom da je najmlađi i trećeg vladara vazdušnog tripliciteteta, Jupitera, Lijamu Foksu.




Moj odgovor u vezi sa Kenetom Klarkom bio je jednostavan i jasan sa prognozom da neće proći prvi krug i da će pobedu odneti najmlađi među njima, tj. Dejvid Kamerun obzirom da Merkur ima najbolju poziciju i laku i direktnu vezu sa Marsom, vladarem MC-a, i prirodnim vladarem X polja. Mesec, najvažniji horarni faktor, poslednji aspekt ostvaruje upravo sa Merkurom u Škorpiji u IV kući (kraj stvari) povezujući ga sa Marsom sa kojim perfektira prvu narednu aplikaciju. Iako retrogradan u svom kretanju, Mars je, po mojoj proceni, prihvatao Mesečevo svetlo obzirom da se u trenutku postavljanja pitanja nalazio u Mesečevoj egzaltaciji i triplicitetu. Signifikatori druga dva preostala kandidata, Saturn i Jupiter, jesu imali ugaonu poziciju, ali je Saturn snažno zodijački debilitiran, a Jupiter gotovo peregriniran i spaljen. Jednako tako, niti jedna od ove dve planete nema direktnu vezu sa Marsom i Mesecom, svetlom doba horarne karte. Ovaj Mesec dispozituje tačku slave koja pada na sam kraj znaka Raka dodatno naglašavajući značaj Merkura u ovoj karti. Mesec, kao što vidimo, ima dvostruku ulogu, ulogu primarnog horarnog signifikatora ishoda i ulogu dispozitora tačke slave. Tačka fortune, jednako tako, prima blizak aspekt od Merkura. Merkur je, tako, naglašen četvorostruko, kroz ugaonu poziciju i odsustvo zodijačke debilitacije, vezu sa Mesecom, vezu sa Marsom u čijem se sedištu i triplicitetu nalazi i vezu sa tačkom fortune. Nije mi bilo teško da prognoziram da će najmlađi među kadidatima odneti pobedu i postati novi lider Torijevaca. U Drugom krugu eliminisan je Lijam Foks, a u finalnom krugu izbora, 6.12.2005. u koji su ušli Kamerun i Dejvis, Kamerun je pobedio sa, više nego ubedljivih, 68% glasova. Merkur je ovde jasno nadjačao Saturna koji, takođe, aplicira ka Marsu preko antiscije, ali, kako je Mesec najbrže nebesko telo i glavni signifikator, njegova direktna veza sa Merkurom i Marsom lako donosi pobedu onome koga ovde predstavlja Merkur. Rani stepeni na ascendentu ovde su simbolizovali da je pitanje postavljeno vrlo rano, pre početka prvog od tri kruga izbora. Trigonski aplikacioni aspekt izmedju Venere, vladara IV kuće, i Saturna, ukazuje na to da u finale ulazi Dejvis (Saturn), ali da isti ne pobeđuje zbog prethodne kvalifikacije bolje pozicioniranog Merkura (Kamerun).

Autor: Nataša Karalić Koprivica
www.natasakaralic.com
astro.natasakaralic@gmail.com