Naslov/Header

Dobrodošli na Blog horarne astrologije astrologa Nataše Karalić Koprivice. Ovaj Blog je posvećen veštini horarne astrologije koja je predstavljena u astrološkom stvaralaštvu i delima starih majstora horarne astrologije među kojima se posebno ističu: Klaudije Galen, Ibn Sahl, Mašalah, Ibn Ezra, Gvido Bonati, Ričard Sonders, Džon Gadburi i Vilijam Lili. Na ovom Blogu možete čitati tekstove o različitim temama iz oblasti horarne astrologije, kao i interesantne primere horarnih horoskopa iz prakse astrologa. Ukoliko ste zainteresovani i za teme iz oblasti natalne, elekcione i mundane astrologije, pozivamo vas da posetite Blog tradicionalne astrologije.

28 January 2010

Rađanje horarnog pitanja

"Astrologija ispitivanja, takođe poznata kao horarna astrologija, jeste izučavanje načina odgovaranja na specifično pitanje kroz proučavanje i tumačenje horoskopske karte napravljene za momenat kada je pitanje postavljeno astrologu" - Kris Brenan (Chris Brennan)

Dejvid Pingri (1933-2005), jedan od najeminentnijih američkih istoričara antičke nauke i najznačajniji prevodilac klasičnih astroloških dela, par godina posle objavljivanja Dorotejevog dela, objavio je i prevod sa komentarima još jednog važnog astrološkog dela poznatog pod nazivom "Yavanajataka of Sphujidhvaja". Reč je o sanskritskom astrološkom tekstu čiji naslov u prevodu znači "Horoskopi Grka", napisanom negde oko 270. godine n.e. Zasnovan je na proznom prevodu jednog grčkog teksta o horoskopskoj astrologiji, verovatno napisanom u helenskom Egiptu nekih stotinjak godina ranije. Na sanskrit ga je preveo izvesni autor poznat pod nadimkom Yavanesvara, što u prevodu znači "Gospodar Grka". Pingri je bio uveren da je ovaj tekst inicijalna tačka iz koje je grčka katarhai astrologija počela da se transformiše u horarnu. Astrološka materija koju je Pingri definisao kao astrologiju ispitivanja, i koja je predstavljena u pomenutom delu, bila je rudimentarna i siromašna u poređenju sa razvijenom horarnom astrologijom islamske epohe čiji su najznačajniji predstavnici, svakako, Masha'allah i Al Biruni.

Konsultacija sa astrologom, prema uputstvima ovog dela, počinje onog trenutka kada klijent "priđe" astrologu. Fokus ovih Yavanajataka konsultacija nije bio na tumačenju direktnog pitanja, već na "pogađanju" klijentovih misli razmatranjem pozicija planeta, mundanih uglova, navamsi, dekana i ostalih relevantnih horoskopskih faktora. Tako, recimo, u delu se kaže: "Ako je Sunce na vrhu neba, on razmišlja o autoritetu, započinjanju kakvog poduhvata ili novcu od posla" ili "Ako je navamsa Ovna na ascendentu, on razmišlja o zemljištu ili zlatu zbog snage Marsa; ako je navamsa Bika, o stoki ili ženi".

Dakle, kao relevantno vreme u ovim sanskritskim protohorarnim kartama uzima se vreme "prilaska" klijenta astrologu ulaskom u prostoriju u kojoj se astrolog nalazi. Ova veza sa sanskritskom astrologijom savetovanja je, po Krisu Brenanu, mogući razlog zbog kojeg se u kasnijoj, zapadnoj horarnoj astrologiji, kao trenutak nastanka horarnog pitanja nije uzimalo vreme javljanja istog u mislima pitaoca, već vreme kada je pitanje bilo postavljeno astrologu sa specifičnim zahtevom za tumačenjem horarne karte. Pozniji astrolozi arapske i evropske horarne astrologije išli su još dalje u razumevanju ovog koncepta. Tako su, recimo, Masha'allah i Bonati, verovali da astrolog ne bi uopšte trebalo sam sebi da postavlja horarno pitanje, već da isto uvek uputi kolegi jer su smatrali da se uloge pitaoca i tumača pitanja ne mogu istovremeno steći u istoj osobi. Vilijam Lili se sa ovim nije slagao i verovao je da se u istoj osobi mogu steći uloge pitaoca i tumača.

Što se vremena horarne karte tiče, Gvido Bonati je rekao: "Moraš da odrediš tačno vreme što je hitnije moguće, bez ikakvog odlaganja čim reči izađu iz usta onog koji pita". Iz ovoga se jasno da zaključiti koje je vreme za postavljanje horarne karte on uzimao.

Koncept vremena i mesta astrologa zasniva se na ideji da se misli pitaoca sa nebeskim sferama mogu povezati jedino preko medijuma, tj. astrologa-tumača. Ovo astrologovo "posredovanje" je preduslov rađanja jednog horarnog pitanja bez  kojeg ono ne postoji kao takvo, već samo kao obično pitanje.

Vilijam Lili u II knjizi, XXVI poglavlja "Hrišćanske astrologije" (izdavač Branka Stamenković, Beograd, 2005), u naslovu "O vremenu prihvatanja bilo kog pitanja" kaže: "Nema sumnje da je pravo vreme prihvatanja bilo kog pitanja ono vreme kada pitač izrazi svoju želju astrologu, upravo taj trenutak vremena, po mom mišljenju treba prihvatiti. Jer, recimo, da mi je poslato ili dostavljeno neko pismo u kome je zahtev da razrešim neka pitanja; možda mi je pismo uručeno u tri sata nekog dana, ali usled nekih prilika, ja ga nisam pročitao do četiri ili pet sati kasnije; upravo onaj sat i minut sata kada ga otvorim i opazim namere pitača, jeste vreme za koje treba da napravim sliku i iz nje izvučem astrološki sud".

Danas, iz ne sasvim jasnih razloga, jedan broj onih koji pokušavaju da se bave horarnom astrologijom tvrde ne samo da se kao vreme rađanja pitanja mora uzimati vreme kada je pitanje "palo na pamet" pitaocu, nego da se upravo ovo vreme uzimalo kao relevantno u prošlosti, od strane znamenitih horarnih astrologa. Ogromna većina savremenih astrologa koji se bave horarnom astrologijom odbacuju ovu ideju kao besmislicu, poštuju stare autoritete (pre svih, Vilijama Lilija) i ne dovode u pitanje nesporna pravila horarne astrologije u pogledu vremena koje je relevantno za izradu horarne karte. Džon Froli (John Frawley) o ovom pitanju u "Udžbeniku horarne astrologije" (izdavač Akruks Book, Beograd, 2005) kaže: "Napravite horoskop za trenutak u kome je astrolog shvatio pitanje. U prošlosti, astrolog je obično sedeo naspram klijenta u trenutku postavljanja pitanja. Danas se pitanja često postavljaju na udaljenostima kako vremenskoj tako i prostornoj: elektronskom poštom, telefonom, poštom ili zapisom na telefonskoj sekretarici. Za računanje horoskopa koristi se trenutak u kome je astrolog pročitao ili čuo pitanje, a ne vreme u kome ga je pitač postavio".

I drugi istaknuti astrolozi imaju isti stav - Kristofer Vornok (Christopher Warnock): “Naši tradicionalni izvori i moje iskustvo potvrđuju da je pitanje zaista rođeno kada ga postavite astrologu ili kada ga astrolog primi i shvati", Debora Holding (Deborah Houlding): "Horarna karta se pravi za trenutak kada pitanje postane jasno u umu, iskristališe se u formi i podvrgne horarnom ispitivanju", Li Liman (Lee Lehman) i Robert Zoler (Robert Zoller), takođe, daju prednost vremenu i mestu astrologa, osim u slučajevima kada je pitalac i sam delimično upućen u horarnu astrologiju, interesuje se za nju ili je uči. Ova situacija, zapravo, odgovara situaciji u kojoj astrolog sam sebi postavlja pitanje pa kasnije traži pomoć u tumačenju iskusnijeg astrologa. U slučaju svakog drugog pitaoca, koji ni najmanje nije upoznat sa pravilima horarne astrologije, i koji ne pokušava da sam iz karte protumači svoje pitanje, koristi se, po Zoleru i Liman, vreme i mesto astrologa.

Vreme rađanja horarnog pitanja, odnosno vreme koje je relevantno za izradu horarne karte je od velike važnosti. Do pre samo nekoliko godina, kada horarna astrologija nije bila poznata široj astrološkoj publici u meri u kojoj je poznata danas, što se relevantnog vremena tiče, nije bilo nikakvih nedoumica. I stari autoriteti i savremeni astrolozi, koji su svojim tekstovima i praksom ostvarili značajne rezultate u izučavanju, objašnjavanju i afirmaciji horarne astrologije, u vezi sa ovim pitanjem imaju jedinstven stav, što se iz gore navedenih citata jasno i vidi. Kao vreme rađanja horarnog pitanja, odnosno vreme koje je relevantno za izradu horarne karte, uzima se vreme kada je astrolog čuo (ili pročitao), odnosno razumeo suštinu pitanja, osim u situaciji kada je onaj koji postavlja pitanje i sam astrolog, ili barem malo poznaje horarnu astrologiju, kada bi bilo pravilno da se kao relevantno vreme uzima ono kada je sam sebi postavio pitanje u nameri da ga astrološki protumači. Na žalost, savremena sredstva komuniciranja, pre svih internet, omogućavaju namerno ili nenamerno (iz čistog nepoznavanja čak i osnovnih pravila horarne astrologije) širenje tvrdnji da kao relevantno u svakoj situaciji treba uzimati ono vreme kada je pitaocu pitanje "palo na pamet", te da su tako radili kako znameniti astrolozi iz prošlosti, tako i poznati savremeni astrolozi koji se bave horarnom astrologijom, što je, naravno, netačno.

Autor: Nataša Karalić Koprivica

23 January 2010

Da li će novac stići u petak? (Primer horarnog tumačenja prema Masha'allahovim pravilima)

Pitanje sam postavio sebi 7.12.2009. godine u 19.46h u Rumi. Pitanje se odnosi na prispeće novca koji je predstavljao naknadu za privatne časove koje sam držao detetu dužnika.

Moji signifikatori su Sunce u Strelcu u V polju i Mesec u Lavu u II polju. Signifikator tuđeg novca je Saturn, vladar VIII polja, u Vagi u III polju. Prvo sam  pogledao s kojim od dva  signifikatora ću primarno raditi, sa Suncem ili Mesecom? Sunce je u aspektu sa ascendentom što ga kvalifikuje kao sposobnog da bude moj primarni signifikator, a Mesec će učestvovati svojim svjedočanstvom.

Sunce ne pravi predstojeći aspekt sa Saturnom, već aplikacioni trigon sa Marsom u I polju. Mars ga ne prima ni u jedno svoje dostojanstvo u Strelcu niti je prirodni signifikator novca. Povrh svega, on je prirodni malefik koji je dodatno hendikepiran sporim kretanjem i peregrin je. Ovo nije davalo nadu u pozitivan ishod i prijetilo je negativnim odgovorom, tim prije jer Mars nije aplicirao ka nekom drugom planetu kom bi predao sunčevu dispoziciju (opozicija sa Jupiterom ne dolazi do perfekcije jer Mars prije toga kreće retrogradno) pa on predstavlja konačnog primaoca dispozicije.

Posle ovoga sam se okrenuo Mesecu kao sekundarnom signifikatoru. On je na 30. stepenu Lava. Sahl Ibn Bishr za ovakav položaj planeta kaže da je njegova vrlina i snaga već u slijedećem znaku (u ovom slučaju) u Devici, gdje dodatno profitira jer stiče dostojanstvo tripliciteta. Mesec aplicira ka Merkuru preko trigona koji ga prima u svoj termin, egzaltaciju i domicil što znači da je voljan da ispuni ono sto Mesec od njega traži. On je u solidnom stanju, pošto je u u svom terminu (egipatski set) u sekti (okcidentalan u noćnom horokopu) u V polju (djeca između ostalog). Ali, ni Merkur ne odlučuje o ishodu u ovom slučaju jer aplicira ka nekom drugom planetu, a to je, u ovom slučaju, Saturn, vladar VIII polja! Saturn prima Merkura u svoj domicil, što osigurava siguran prenos vrline od Meseca do Saturna i zbog toga donosi perfekciju, iako se radi o kvadratu.




Tako je i bilo. Novac je stigao u petak. Vremensku odrednicu jasno pokazuje aplikacija Meseca preko Merkura do Saturna, ukupno nešto manje od 4 stepena.

Autor: Cor Scorpii

18 January 2010

Konsideracije pre horarnog tumačenja

Većina autoriteta horarne astrologije naglašavala je značaj određenih preduslova za tumačenje horarnih pitanja. Među njima najpoznatiji po broju i kvalitetu ovih pravila u svom radu i astrološkoj teoriji je, svakako, Gvido Bonati (1223-1300), italijanski matematičar i astrolog.

Prvo pravilo koje je Bonati afirmisao u vezi sa razmatranjima koja prethode tumačenju jedne horarne karte ticalo se procene spontanosti pitanja koje se postavlja astrologu i iskrenosti samog pitaoca u vezi sa predmetom horarnog pitanja. Jednako tako, Bonati je naglašavao, gotovo opsesivno, potrebu za postojanjem dubine i kontemplativnosti u vezi sa svakom horarnom situacijom. Ovo se, naročito, odnosi na pitaoca. Ipak, čak ni ovo nije uvek dovoljno da pitanje stekne kapacitet za horarno tumačenje. Drugi preduslov odnosio se na ono što je Bonati nazvao "naklonošću (simpatijom) neba (superironih kosmoloških sfera i nebeskih tela)". Dakle, iz ovoga se da zaključiti da se može desiti da se nekome, iz nekog razloga, horarna karta ne otvori uprkos postojanju spontanosti pitanja, akutnosti situacije na koju se pitanje odnosi i iskrenosti samog pitaoca.

Druga Bonatijeva konsideracija odnosi se na astrologa, tumača horarne karte, gde se kaže da je astrolog dužan da proceni da li pitalac pristupa celoj stvari iskreno i da li isti "zaslužuje" pažnju neba. Bonati, takođe, predlaže posebne pripreme astrologa pre pristupanja tumačenju koje podrazumevaju molitvu ili kontemplativno usredsređivanje na horarni problem kroz neki vid izolacije i umirivanja.

Prema Bonatiju, predmet horarnog pitanja nikada ne bi trebalo da bude "trivijalna stvar" ili stvar "emocionalnog hira" pitaoca. Prema sopstvenom priznanju, mnogi ljudi su ga konsultovali samo da bi ga ismejali ili proverili. Zbog svega ovoga Bonati je ustanovio niz većih i manjih pravila koja služe za procenu iskrenosti i tzv. radikalnosti pitanja. Reč radikalan izvorno znači koren, svojstven, osnovni, esencijalni. Ukoliko karta pokaže da pitanje nije radikalno, to znači da isto nije čvrsto ukorenjeno u umu pitaoca ili pitalac nije dovoljno ozbiljan, ili je lakomislen, ili je njegovo pitanje neozbiljno bez ikakvih osnova u stvarnosti.




Pokazatelji neradikalnosti horarnog pitanja prema Bonatiju

Najosnovnija signifikacija neradikalnosti pitanja tiče se stepena ascendenta i planete (vladara sata) horarne karte.Vladar sata pitanja ili vladar ascendenta pitanja na samom kraju, ili početku znaka, ili na granici između dva znaka prvi su pokazatelj neradikalnosti pitanja. Bonati nije precizirao koji se stepeni, od 30 stepeni svakog znaka, imaju smatrati signifikatorima neradikalnosti, ali se može pretpostaviti da se radi o 29. 30. i 1. (rednom) stepenu svakog znaka. Postoji još jedno moguće tumačenje ovog pravila koje je nastalo usled nepreciznosti u izračunavanju stepena ascendenta u XIII veku, kada je živeo Gvido Bonati. Efemeride i tabele mundanih vrhova toga doba nisu bile savršeno precizne niti pouzdane, naročito u slučaju zodijačkih znakova kratke ascenzije (Jarac, Vodolija, Ribe, Ovan, Bik, Bliznaci). Kod ovih znakova "osetljiv" prostor prelaska ascenzije kretao se, zapravo, između 26. i 5. stepena prethodnog i narednog znaka. Kod znakova duge ascenzije (od Raka do Strelca) osetljivi prostor je znatno uži i prostire se na longitudama na koje je Bonati, verovatno, mislio kada je o njima govorio kao o signifikatorima neradikalnosti. Postoji i treće tumačenje pravila kasnih i ranih stepeni koje se tiče opservacije da je pitanje suviše rano, odnosno, kasno za postavljanje. Ovo nije originalno Bonatijeva ideja. Džon Partridž, engleski astrolog iz XVII veka, prvi je izričito rekao da ukoliko nekoliko prvih stepeni ascendira, stvar nije zrela za tumačenje. Nekoliko engleskih astrologa iz ovog perioda, poput Džona Gadburija, Henrija Kolija i pomenutog Džona Partridža, kasne i rane stepene tumačili su kao pokazatelje "podlosti i gluposti pitaoca", odnosno, usiljenosti pitanja (odsustva spontanosti). Gadburi je, recimo, ovome pridavao mogućnost značenja da je pitalac već ranije isto pitanje postavio nekom drugom astrologu i da sada proverava aktuelnog tumača horarne karte. Jednako sugeriše i Koli, dok Partridž smatra da samo kasni, a ne i rani stepeni ukazuju na ponavljanje pitanja. Iz ovoga se jasno naslućuje još jedna konsideracija koja se tiče neophodnosti da se jedno pitanje postavlja samo jednom, odnosno, da za jedno pitanje postoji samo jedna relevantna horarna karta. Ponavljanjem istog pitanja, horarne karte gube fokus, postaju kontradiktorne i nemoguće za tumačenje. Vilijam Lili je, specifično, kasne stepene sugerisao kao moguće pokazatelje starosti pitaoca, kada se, u slučaju poklapanja stepena i godina starosti, kasni stepeni ascenzije mogu uzeti kao dokaz radikalnosti (a ne neradikalnosti kao što je to slučaj kod većine starih autoriteta).

Situacije u vezi sa nesigurnošću izlazećeg znaka Bonati je znao da reši upotrebom vladara sata pitanja. Ako, recimo, ascendent pada na prelaz izmedju Riba i Ovna, a vladar sata je Jupiter, opredeljivao bi se za Ribe, obzirom na domicilnu vezanost ove planete i znaka Riba.

Takođe, veoma važno pravilo o radikalnosti je i poređenje vladara sata i vladara ascendenta pitanja prema planetarnoj i triplicitetnoj vrsti te prema znaku ascendenta.

Jedna od popularnijih konsideracija radikalnosti horarnog pitanja, koja se javlja prvi put kod Kloda Dariota, manje poznatog astrologa iz XVI veka, jeste pravilo o stanju VII horarne kuće koje je, najverovatnije, izvedeno iz XIV aforizma pseudoptolomejevog Centilokvijuma u kojem stoji: "U veliku će grešku astrolog biti upleten ukoliko su VII kuća i njen vladar aflikovani". Ovo je i jedna od Lilijeva konsideracija koju je izneo u svojoj "Hrišćanskoj astrologiji". Pored pravila o VII kući, Lili je uzimao u obzir i dva Bonatijeva pravila (o ranim i kasnim stepenima i o vladaru sata pitanja), zatim ugroženi Mesec na poznim stepenima, naročito u Blizancima, Škorpiji i Jarcu, Vacua cursus (prazan hod) Meseca i relevantnih signifikatora koji podrazumeva odsustvo aplikacionog aspekta pre promene znaka, odnosno, do prvih pet stepeni narednog znaka, kao i Mesec u području Via combusta (spaljeni put), između 15. stepena Vage i 15. stepena znaka Škorpije. Posle Meseca, značajnu konsideraciju neradikalnosti pridaje Saturnu kao prvom malefiku, ukoliko je isti retrogradan u I mundanoj kući, blizu ascendenta. Spaljenost vladara ascendenta te ujednačenost pozitivnih i negativnih pokazatelja su pravila na koja Lili takođe upućuje u vezi sa konsideracijama pre tumačenja horarne karte.

U vreme prve katarhai horarne astrologije poređenje sa natalnom kartom bilo je prvo i osnovno pravilo. Iz ovoga proističe još jedno moguće pravilo u vezi sa konsideracijama pre tumačenja. Praksa, zaista, često dokazuje da važna horarna pitanja "rađaju" horoskopske karte u kojima se najvažniji faktori i signifikatori egzaktno poklapaju sa natalnim faktorima. Iz ovoga se može zaključiti da, iako funkcioniše samostalno, horarna karta za neka važna pitanja, može biti podvrgnuta poređenju sa natalom kako bi se utvrdila iskrenost pitaoca.

Autor: Nataša Karalić Koprivica
www.natasakaralic.com
astro.natasakaralic@gmail.com

11 January 2010

Ko će pobediti?

Oktobra meseca 2005. godine održani su unutarstranački izbori za lidera Konzervativne partije Ujedinjenog Kraljevstva pošto je 7. oktobra Majkl Hauard, dotadašnji šef stranke, formalno podneo ostavku. Četiri kandidata su pretendovala na mesto njegovog naslednika: Kenet Klark (65), Dejvid Dejvis (57), Dejvid Kamerun (39) i Lijam Foks (44). Pitanje koje mi je postavio moj višegodišnji klijent iz Velike Britanije je glasilo: "Da li će Kenet Klark proći u drugi krug ili, eventualno, pobediti u krajnjem ishodu i, ako neće, ko će od ove četvorice biti novi šef  Konzervativne partije?”. Pitanje je pročitano putem email poruke 14.10.2005. u 23:56h u Beogradu. Klijent je živeo u istom kraju iz koga je bio i Kenet Klark pa sam njemu automatski (princip identifikovanja sa predmetom pitanja) dodelila I mundanu kuću horarnog horoskopa koja je pala u znak Lava. Ostala tri kadidata pripadaju VII kući i trebalo je iz tog jednog znaka, konkretno Vodolije, rasporediti vladara i triplicitetne dispozitore na ostala tri kandidata. Kako je najstarijem, Klarku, automatski pripalo Sunce, Saturna sam dodelila sledećem kandidatu po starosti, tj. Dejvidu Dejvisu, prvog vladara noćnog tripliciteta, Merkura, Dejvidu Kamerunu, obzirom da je najmlađi i trećeg vladara vazdušnog tripliciteteta, Jupitera, Lijamu Foksu.




Moj odgovor u vezi sa Kenetom Klarkom bio je jednostavan i jasan sa prognozom da neće proći prvi krug i da će pobedu odneti najmlađi među njima, tj. Dejvid Kamerun obzirom da Merkur ima najbolju poziciju i laku i direktnu vezu sa Marsom, vladarem MC-a, i prirodnim vladarem X polja. Mesec, najvažniji horarni faktor, poslednji aspekt ostvaruje upravo sa Merkurom u Škorpiji u IV kući (kraj stvari) povezujući ga sa Marsom sa kojim perfektira prvu narednu aplikaciju. Iako retrogradan u svom kretanju, Mars je, po mojoj proceni, prihvatao Mesečevo svetlo obzirom da se u trenutku postavljanja pitanja nalazio u Mesečevoj egzaltaciji i triplicitetu. Signifikatori druga dva preostala kandidata, Saturn i Jupiter, jesu imali ugaonu poziciju, ali je Saturn snažno zodijački debilitiran, a Jupiter gotovo peregriniran i spaljen. Jednako tako, niti jedna od ove dve planete nema direktnu vezu sa Marsom i Mesecom, svetlom doba horarne karte. Ovaj Mesec dispozituje tačku slave koja pada na sam kraj znaka Raka dodatno naglašavajući značaj Merkura u ovoj karti. Mesec, kao što vidimo, ima dvostruku ulogu, ulogu primarnog horarnog signifikatora ishoda i ulogu dispozitora tačke slave. Tačka fortune, jednako tako, prima blizak aspekt od Merkura. Merkur je, tako, naglašen četvorostruko, kroz ugaonu poziciju i odsustvo zodijačke debilitacije, vezu sa Mesecom, vezu sa Marsom u čijem se sedištu i triplicitetu nalazi i vezu sa tačkom fortune. Nije mi bilo teško da prognoziram da će najmlađi među kadidatima odneti pobedu i postati novi lider Torijevaca. U Drugom krugu eliminisan je Lijam Foks, a u finalnom krugu izbora, 6.12.2005. u koji su ušli Kamerun i Dejvis, Kamerun je pobedio sa, više nego ubedljivih, 68% glasova. Merkur je ovde jasno nadjačao Saturna koji, takođe, aplicira ka Marsu preko antiscije, ali, kako je Mesec najbrže nebesko telo i glavni signifikator, njegova direktna veza sa Merkurom i Marsom lako donosi pobedu onome koga ovde predstavlja Merkur. Rani stepeni na ascendentu ovde su simbolizovali da je pitanje postavljeno vrlo rano, pre početka prvog od tri kruga izbora. Trigonski aplikacioni aspekt izmedju Venere, vladara IV kuće, i Saturna, ukazuje na to da u finale ulazi Dejvis (Saturn), ali da isti ne pobeđuje zbog prethodne kvalifikacije bolje pozicioniranog Merkura (Kamerun).

Autor: Nataša Karalić Koprivica
www.natasakaralic.com
astro.natasakaralic@gmail.com