Naslov/Header

Dobrodošli na Blog horarne astrologije astrologa Nataše Karalić Koprivice. Ovaj Blog je posvećen veštini horarne astrologije koja je predstavljena u astrološkom stvaralaštvu i delima starih majstora horarne astrologije među kojima se posebno ističu: Klaudije Galen, Ibn Sahl, Mašalah, Ibn Ezra, Gvido Bonati, Ričard Sonders, Džon Gadburi i Vilijam Lili. Na ovom Blogu možete čitati tekstove o različitim temama iz oblasti horarne astrologije, kao i interesantne primere horarnih horoskopa iz prakse astrologa. Ukoliko ste zainteresovani i za teme iz oblasti natalne, elekcione i mundane astrologije, pozivamo vas da posetite Blog tradicionalne astrologije.

28 January 2010

Rađanje horarnog pitanja

"Astrologija ispitivanja, takođe poznata kao horarna astrologija, jeste izučavanje načina odgovaranja na specifično pitanje kroz proučavanje i tumačenje horoskopske karte napravljene za momenat kada je pitanje postavljeno astrologu" - Kris Brenan (Chris Brennan)

Dejvid Pingri (1933-2005), jedan od najeminentnijih američkih istoričara antičke nauke i najznačajniji prevodilac klasičnih astroloških dela, par godina posle objavljivanja Dorotejevog dela, objavio je i prevod sa komentarima još jednog važnog astrološkog dela poznatog pod nazivom "Yavanajataka of Sphujidhvaja". Reč je o sanskritskom astrološkom tekstu čiji naslov u prevodu znači "Horoskopi Grka", napisanom negde oko 270. godine n.e. Zasnovan je na proznom prevodu jednog grčkog teksta o horoskopskoj astrologiji, verovatno napisanom u helenskom Egiptu nekih stotinjak godina ranije. Na sanskrit ga je preveo izvesni autor poznat pod nadimkom Yavanesvara, što u prevodu znači "Gospodar Grka". Pingri je bio uveren da je ovaj tekst inicijalna tačka iz koje je grčka katarhai astrologija počela da se transformiše u horarnu. Astrološka materija koju je Pingri definisao kao astrologiju ispitivanja, i koja je predstavljena u pomenutom delu, bila je rudimentarna i siromašna u poređenju sa razvijenom horarnom astrologijom islamske epohe čiji su najznačajniji predstavnici, svakako, Masha'allah i Al Biruni.

Konsultacija sa astrologom, prema uputstvima ovog dela, počinje onog trenutka kada klijent "priđe" astrologu. Fokus ovih Yavanajataka konsultacija nije bio na tumačenju direktnog pitanja, već na "pogađanju" klijentovih misli razmatranjem pozicija planeta, mundanih uglova, navamsi, dekana i ostalih relevantnih horoskopskih faktora. Tako, recimo, u delu se kaže: "Ako je Sunce na vrhu neba, on razmišlja o autoritetu, započinjanju kakvog poduhvata ili novcu od posla" ili "Ako je navamsa Ovna na ascendentu, on razmišlja o zemljištu ili zlatu zbog snage Marsa; ako je navamsa Bika, o stoki ili ženi".

Dakle, kao relevantno vreme u ovim sanskritskim protohorarnim kartama uzima se vreme "prilaska" klijenta astrologu ulaskom u prostoriju u kojoj se astrolog nalazi. Ova veza sa sanskritskom astrologijom savetovanja je, po Krisu Brenanu, mogući razlog zbog kojeg se u kasnijoj, zapadnoj horarnoj astrologiji, kao trenutak nastanka horarnog pitanja nije uzimalo vreme javljanja istog u mislima pitaoca, već vreme kada je pitanje bilo postavljeno astrologu sa specifičnim zahtevom za tumačenjem horarne karte. Pozniji astrolozi arapske i evropske horarne astrologije išli su još dalje u razumevanju ovog koncepta. Tako su, recimo, Masha'allah i Bonati, verovali da astrolog ne bi uopšte trebalo sam sebi da postavlja horarno pitanje, već da isto uvek uputi kolegi jer su smatrali da se uloge pitaoca i tumača pitanja ne mogu istovremeno steći u istoj osobi. Vilijam Lili se sa ovim nije slagao i verovao je da se u istoj osobi mogu steći uloge pitaoca i tumača.

Što se vremena horarne karte tiče, Gvido Bonati je rekao: "Moraš da odrediš tačno vreme što je hitnije moguće, bez ikakvog odlaganja čim reči izađu iz usta onog koji pita". Iz ovoga se jasno da zaključiti koje je vreme za postavljanje horarne karte on uzimao.

Koncept vremena i mesta astrologa zasniva se na ideji da se misli pitaoca sa nebeskim sferama mogu povezati jedino preko medijuma, tj. astrologa-tumača. Ovo astrologovo "posredovanje" je preduslov rađanja jednog horarnog pitanja bez  kojeg ono ne postoji kao takvo, već samo kao obično pitanje.

Vilijam Lili u II knjizi, XXVI poglavlja "Hrišćanske astrologije" (izdavač Branka Stamenković, Beograd, 2005), u naslovu "O vremenu prihvatanja bilo kog pitanja" kaže: "Nema sumnje da je pravo vreme prihvatanja bilo kog pitanja ono vreme kada pitač izrazi svoju želju astrologu, upravo taj trenutak vremena, po mom mišljenju treba prihvatiti. Jer, recimo, da mi je poslato ili dostavljeno neko pismo u kome je zahtev da razrešim neka pitanja; možda mi je pismo uručeno u tri sata nekog dana, ali usled nekih prilika, ja ga nisam pročitao do četiri ili pet sati kasnije; upravo onaj sat i minut sata kada ga otvorim i opazim namere pitača, jeste vreme za koje treba da napravim sliku i iz nje izvučem astrološki sud".

Danas, iz ne sasvim jasnih razloga, jedan broj onih koji pokušavaju da se bave horarnom astrologijom tvrde ne samo da se kao vreme rađanja pitanja mora uzimati vreme kada je pitanje "palo na pamet" pitaocu, nego da se upravo ovo vreme uzimalo kao relevantno u prošlosti, od strane znamenitih horarnih astrologa. Ogromna većina savremenih astrologa koji se bave horarnom astrologijom odbacuju ovu ideju kao besmislicu, poštuju stare autoritete (pre svih, Vilijama Lilija) i ne dovode u pitanje nesporna pravila horarne astrologije u pogledu vremena koje je relevantno za izradu horarne karte. Džon Froli (John Frawley) o ovom pitanju u "Udžbeniku horarne astrologije" (izdavač Akruks Book, Beograd, 2005) kaže: "Napravite horoskop za trenutak u kome je astrolog shvatio pitanje. U prošlosti, astrolog je obično sedeo naspram klijenta u trenutku postavljanja pitanja. Danas se pitanja često postavljaju na udaljenostima kako vremenskoj tako i prostornoj: elektronskom poštom, telefonom, poštom ili zapisom na telefonskoj sekretarici. Za računanje horoskopa koristi se trenutak u kome je astrolog pročitao ili čuo pitanje, a ne vreme u kome ga je pitač postavio".

I drugi istaknuti astrolozi imaju isti stav - Kristofer Vornok (Christopher Warnock): “Naši tradicionalni izvori i moje iskustvo potvrđuju da je pitanje zaista rođeno kada ga postavite astrologu ili kada ga astrolog primi i shvati", Debora Holding (Deborah Houlding): "Horarna karta se pravi za trenutak kada pitanje postane jasno u umu, iskristališe se u formi i podvrgne horarnom ispitivanju", Li Liman (Lee Lehman) i Robert Zoler (Robert Zoller), takođe, daju prednost vremenu i mestu astrologa, osim u slučajevima kada je pitalac i sam delimično upućen u horarnu astrologiju, interesuje se za nju ili je uči. Ova situacija, zapravo, odgovara situaciji u kojoj astrolog sam sebi postavlja pitanje pa kasnije traži pomoć u tumačenju iskusnijeg astrologa. U slučaju svakog drugog pitaoca, koji ni najmanje nije upoznat sa pravilima horarne astrologije, i koji ne pokušava da sam iz karte protumači svoje pitanje, koristi se, po Zoleru i Liman, vreme i mesto astrologa.

Vreme rađanja horarnog pitanja, odnosno vreme koje je relevantno za izradu horarne karte je od velike važnosti. Do pre samo nekoliko godina, kada horarna astrologija nije bila poznata široj astrološkoj publici u meri u kojoj je poznata danas, što se relevantnog vremena tiče, nije bilo nikakvih nedoumica. I stari autoriteti i savremeni astrolozi, koji su svojim tekstovima i praksom ostvarili značajne rezultate u izučavanju, objašnjavanju i afirmaciji horarne astrologije, u vezi sa ovim pitanjem imaju jedinstven stav, što se iz gore navedenih citata jasno i vidi. Kao vreme rađanja horarnog pitanja, odnosno vreme koje je relevantno za izradu horarne karte, uzima se vreme kada je astrolog čuo (ili pročitao), odnosno razumeo suštinu pitanja, osim u situaciji kada je onaj koji postavlja pitanje i sam astrolog, ili barem malo poznaje horarnu astrologiju, kada bi bilo pravilno da se kao relevantno vreme uzima ono kada je sam sebi postavio pitanje u nameri da ga astrološki protumači. Na žalost, savremena sredstva komuniciranja, pre svih internet, omogućavaju namerno ili nenamerno (iz čistog nepoznavanja čak i osnovnih pravila horarne astrologije) širenje tvrdnji da kao relevantno u svakoj situaciji treba uzimati ono vreme kada je pitaocu pitanje "palo na pamet", te da su tako radili kako znameniti astrolozi iz prošlosti, tako i poznati savremeni astrolozi koji se bave horarnom astrologijom, što je, naravno, netačno.

Autor: Nataša Karalić Koprivica

0 comments:

Post a Comment